Пар је дуго прижељкивао дете, а недавно им се жеља и остварила. Добили су сина Алексеја, у коме бескрајно уживају и пружају му велику родитељску љубав. Међутим, пре него што су постали родитељи, Катарина је морала да се оперише, имала је цисту на јајнику, тачније бенигни тумор. После тога су лекари мислили да неће моћи остати у другом стаљу па су препоручили вештачку оплодњу.
- Она је оперисала бенигни тумор, неку цисту на јајнику. То је све на време урађено, смањила се могућности да затрудни, али доктори кажу да, када се оперишу у том првом периоду, жене буду плодније. Она је морала да прима један хормон након операције, тај хормон не би смео да се прима ако је жена трудна, то се не даје, али су на конзилијуму рекли да мора да прима - почео је он и додао:
Љуба је поручио свима који се боре за потомство да не одустају:
- Рекао бих људима да не одустају никада, нама су годинама говорили да иде на вештачку оплодњу, а ми смо бежали од тога, знали смо да не треба силити ствари, да све треба да буде природно. Доктори су нам говорили да улазимо у године и да треба да се одлучимо на вештачку оплодњу, ми смо размишљали о томе када су нас убеђивали, али нисмо хтели. Када се све то издешавало, она остане трудна и на сваком том конзилијуму се жалила на разне ствари, а доктори су јој говорили у фазону ‘ма дај, шта ти знаш’. Моја жена је естета, она воли да се среди, нашминка, не воли ни до продавнице да оде ако није сређена. Када год је ишла на конзилијум, она се среди и верујем да је нису доживљавали уопште, схватили су је неозбиљно. Она им је говорила да се не осећа добро, надима се, стомак јој расте, а они су јој рекли да је то због хормона.
Прочитајте још
Катарина се осећела све лошије, стомак је био све већи, а крајњи разлог тог стања није могла ни да претпостави:
- Први, други и трећи месец је тако било и после три месеца се на конзилијуму извриштала, рекла им је да се не осећа лепо, а једна докторка јој је рекла да пуно једе, она им је рекла да два дана није јела ништа, само је воду пила. Докторка јој је рекла ‘да, и у Аушвицу (логору) нису ништа јели…’ и то је моју Каћу изнервирало и добро је да је та реченица постојала јер је онда Каћа показала стомак и једна докторка је рекла да жели да је прегледа. Каћа им је говорила да нешто расте у њој, да не прима хормом помислила би да је трудна, а овако се плашила да није тумор. Докторка ју је прегледала и рекла да у њој расте беба и то велика, четири и по месеца. Ту је почела да плаче и да вришти, били смо љути на све њих што нису проверавали резултате. Ми смо имали огромну стрепњу јер тај хормон не сме да се прима када је жена трудна. Никоме нисмо причали, радили смо све могуће и немогуће тестове, то је био страшан стрес.
(Република)
БОНУС ВИДЕО:
