Svako od nas je bar jednom do sada čuo izraz "Kaži dragička", a prva asocijacija na to su lepe vesti koje neko želi da nam saopšti. Ono što retko ko zna jeste zašto se to tako kaže.
Kada želimo da nekome saopštimo lepe vesti, neretko kao uvod u to koristimo upravo izraz "Kaži dragička". Ovaj usklik, zbog kog sagovornik sa nestrpljenjem očekuje da čuje šta imamo da mu kažemo, nije se uvek koristio samo za lepe novosti.
Prema urbanoj legendi, ovaj uzvik je nastao po izvesnoj gospođi Dragić iz Beograda koja je imala neobičan hobi. Navodno, gospođa Dragić je bila pripadnica elitnog prestoničkog društva sredinom 1950-ih godina prošlog veka i uvek se nalazila na izvoru interesantnih pikanterija koje je uspevala da prenese na zanimljiv način.
NJene priče bi se potom širile dalje, uglavnom uz osmeh i dobro raspoloženje. Vremenom je spontano u Beogradu nastao "klub tračeva" u koji su članovi mogli da uđu samo ako izgovore lozinku: "Kaži Dragićka".
Kada neko želi da ispriča neki trač kaže “Kaži Dragićka”, a onaj ko kaže “Dragićka” daje signal da želi i da čuje najnovije pikanterije.
Pročitajte još
Postoje dve verzije o tome kako je "Ć" vremenom postalo "Č".
Prema jednoj, jednom prilikom je u društvu gospođe Dragić boravio stranac, koji nikako nije uspevao da izgovori njeno prezime jer mu je glas "Ć" predstavljalo problem, pa ga je izgovarao kao "Č". Beograđanima je to bilo simpatično, pa su vremenom počeli da je zafrkavaju oslovljavajući je sa gospođa Dragič. U šali se lozinka promenila u "Reci dragička".
Prema drugoj verziji, vremenoj je "Ć" prešlo u "Č" zbog promene akcenta, pa je Dragićka postala “Dragička”, ali je i značenje promenjeno, jer više time ne želimo da nagovestimo trač već neku lepu vest.
BONUS VIDEO:
