Свако од нас је бар једном до сада чуо израз "Кажи драгичка", а прва асоцијација на то су лепе вести које неко жели да нам саопшти. Оно што ретко ко зна јесте зашто се то тако каже.
Када желимо да некоме саопштимо лепе вести, неретко као увод у то користимо управо израз "Кажи драгичка". Овај усклик, због ког саговорник са нестрпљењем очекује да чује шта имамо да му кажемо, није се увек користио само за лепе новости.
Према урбаној легенди, овај узвик је настао по извесној госпођи Драгић из Београда која је имала необичан хоби. Наводно, госпођа Драгић је била припадница елитног престоничког друштва средином 1950-их година прошлог века и увек се налазила на извору интересантних пикантерија које је успевала да пренесе на занимљив начин.
Њене приче би се потом шириле даље, углавном уз осмех и добро расположење. Временом је спонтано у Београду настао "клуб трачева" у који су чланови могли да уђу само ако изговоре лозинку: "Кажи Драгићка".
Када неко жели да исприча неки трач каже “Кажи Драгићка”, а онај ко каже “Драгићка” даје сигнал да жели и да чује најновије пикантерије.
Прочитајте још
Постоје две верзије о томе како је "Ћ" временом постало "Ч".
Према једној, једном приликом је у друштву госпође Драгић боравио странац, који никако није успевао да изговори њено презиме јер му је глас "Ћ" представљало проблем, па га је изговарао као "Ч". Београђанима је то било симпатично, па су временом почели да је зафркавају ословљавајући је са госпођа Драгич. У шали се лозинка променила у "Реци драгичка".
Према другој верзији, временој је "Ћ" прешло у "Ч" због промене акцента, па је Драгићка постала “Драгичка”, али је и значење промењено, јер више тиме не желимо да наговестимо трач већ неку лепу вест.
БОНУС ВИДЕО:
