Pored toga što voli svoj posao, veoma je uspešna u njemu, što se vidi po tome, na koji način priča o virusima, bakterijama, o svim pretnjama po zdravlje a napamet zna svaki broj i procenat obolelih od određenih bolesti. Danas, pogotovo posle ove zime, ako ne i ranije, sigurno da ne postoji osoba koja je ne prepoznaje.
Ona je primarijus doktor Slavica Maris, specijalista epidemiologije i načelnica Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu, a narod je počeo da je zove "novi doktor Kon".
U razgovoru za "Blic" dr Slavica Maris otkriva šta je bilo presudno da postane epidemiolog, kako nju i njene kolege doživljavaju kliničari, ne krije da im je svima trebalo vremena da se naviknu da nema korona virusa u onom obimu u kojem ga je bilo, mišljenja je da se svako susreo sa njom a sumnja da bi opet mogao da napravi problem kao na početku pandemije.
Kako je postala epidemiolog
- Da budem iskrena, kad sam upisivala medicinu, ja sebe nisam videla u preventivnim granama medicine, niti da ću se baviti ovim poslom kojim se trenutno bavim, već sam zamišljala sebe u nekim drugim granama, da ću lečiti pacijente. Jako sam volela plastičnu hirurgiju, dermatovenerologiju, čak sam upisala magisterijum nakon fakulteta iz dermatovenerologije i krenula sam na magistarske studije iz ovog programa. Međutim, sticajem okolnosti, pošto sam dobila dete usred fakulteta, sa malim detetom nije mi odgovaralo dežurstvo i onda sam gledala koje su to ustanove gde nema dežurstva.
Foto: ATA images
- Moji prijatelji su mi preporučili upravo Gradski zavod za javno zdravlje, tako da sam ja ovde došla. Moram priznati da mi je na samom početku bilo jako teško da se priviknem, da sam lekar i da neću lečiti pacijente, nego da ću se baviti drugom vrstom medicine, preventivnom. Čak sam u nekom trenutku razmišljala i o promeni specijalizacije, ali drago mi je što to nisam uradila i jako sam zadovoljna poslom i jako mi je drago što sam ostala i nekako sam se pronašla u ovom poslu. Razgovarajući sa mojim kolegama, većina kliničara, pre kovida nije ni bila upoznata sa poslovima koje obavljaju epidemiolozi, više su nas doživljavali kao nekoga ko samo skuplja podatke, ko vodi statistiku - priča ona i dodaje:
- Neretko nam se dešavalo kad odemo u zdravstvene ustanove kažu da je stigla inspekcija. To apsolutno nije tačno. Mi smo tu da pomognemo i da preveniramo mnoge bolesti, jer ako se preveniraju, manje imaju posla kliničari. Nakon kovida, čini se da su svi upoznati sa zadacima i obavezama epidemiologa, kao i sa njegovom ulogom kada je u pitanju javno zdravlje - objašnjava.
Dr Maris je u Zavodu od 1999. godine, i od početka je na epidemiologiji.
- Jedno vreme, kao početnik, bila sam angažovana u jedinici gde su se obavljali sanitarni pregledi. Svi nekako počinjemo tu, ali brzo sam dobila specijalizaciju i onda sam prešla u jedinicu gde se bavim baš čistom epidemiologijom - priča doktorka.
"Imponuje mi kad me porede sa dr Konom"
Za nju kažu da je novi dr Predrag Kon, a ona ne krije da joj to imponuje, iako su im polja interesovanja iz epidemiologije različita.
- Naravno da mi imponuje, jer svi znamo ko je dr Kon, i da je ostavio veliki trag u epidemiologiji. Svi ga znamo, naravno. Bio je jako eksponiran i u vreme pandemije kovida 19. Radili smo zajedno, ne tako kratak period, tako da se odlično poznajemo i zaista mi imponuje to. Naravno, svako od nas se trudi da ostavi poseban svoj trag. Dr Kon se više bavio vakcinama preventabilnim bolestima, imunizacijom, mene više možda interesuju neke druge bolesti kao što su zonoze i druge zarazne bolesti, vektorske bolesti, ali s obzirom na to da sam Načelnik Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti, gde se pokriva širok spektar bolesti, vi morate biti informisani o svemu i upoznati sa svime - kaže sagovornica.
Veliki kašalj se smiruje
Dr Maris kaže da se epidemiološka situacija smiruje, i da opada broj obolelih od svih ovih bolesti.
TANJUG / TARA RADOVANOVIC / an
- Kada govorimo o velikom kašlju, zaključno do 28. aprila ove godine u Beogradu je registrovano 1057 obolelih od pertusisa. U toku prethodne 2 nedelje, od 15. do 28. aprila registrovano je 13 novootkrivenih slučaja. Naglašavam da su novootkriveni, zbog toga što, kada mi dobijemo informaciju o obolevanju, ne znači da je ta osoba obolela te nedelje, već prethodne ili unazad nekoliko nedelja. Jer, dijagnostika za pertusis može se obavljati PCR tehnikom iz nazofaringelnog brisa, ali jako često i serološkim putem, odnosno iz krvi, gde je potrebno, ipak, da prođe minimum tri nedelje. Laboratorijska potvrda dijagnoze za oko 56% obolelih je postavljena PCR metodom, a 44% serološki - objašnjava prim. dr Maris za "Blic" i dodaje da broj obolelih od pertusisa polako opada:
- Pik ove epidemije bio je u novembru 2023. godine, a sada na nedeljnom nivou imamo od 4 do 18 novootkrivenih slučajeva. To ukazuje da polako stagnira epidemija, i očekujemo da će se steći uslovi za odjavu epidemije u narednim mesecima. Vakcinalni status obolelih od pertusisa pokazuje da je oko 57 odsto njih kompletno vakcinisano, 7,3 odsto je nepotpuno vakcinisano, 6,7 odsto nevakcinisano, uglavnom deca uzrasta do 3 godine - objašnjava dr Maris.
Kako kaže, za oko 29% obolelih je nepoznat vakcinalni status, to su obično odrasle osobe koje u svojoj medicinskoj dokumentaciji nemaju dokaz da su vakcinisane, odnosno da su preležale ovo oboljenje.
- Zbog težine kliničke slike na bolničkom lečenju su bile 93 osobe, što čini 8,9 odsto od ukupnog broja obolelih, a od tog broja najveći broj - 76 čine najmlađi, deca uzrasta do 3 godine. Nažalost, mi smo tokom ove epidemije imali zabeležena i dva smrtna ishoda krajem januara. U pitanju su bebe od 3 i 4 meseca, koje su pored pertusisa imale i neke druge virusne infekcije. S obzirom na uzrast one su imale pneumoniju, kao jednu od najčešćih komplikacija velikog kašlja i, nažalost, to se završilo smrtnim ishodom - ističe doktorka.
O malim boginjama u Srbiji
Male boginje od 7. februara, kada je dijagnostikovan prvi slučaj, pa do sada registrovane su kod 46 osoba u Beogradu, najviše kod starijih od 30 godina i dece do tri godine.
- I male boginje još kaplju. Ne mogu da kažem da je to neki značajno veliki broj, ali mi se zaista trudimo da svaki slučaj detaljno obradimo, i da sve kontakte koji su bili u vezi sa obolelim ispratimo, kako bismo sprečili dalje širenje ove infekcije - kaže prim. dr Maris i podseća da veliki kašalj i male boginje spadaju u najzaraznije zarazne bolesti:
- Sve je ovo posledica, naročito male boginje, malog, nedovoljnog obuhvata vakcinacijom, naročito tokom trajanja pandemije kovida. Jer, svake godine kada imamo decu koja se nisu vakcinisala, taj broj se skuplja iz godine u godinu, i onda u nekom trenutku imamo jako veliki broj dece koja su osetljiva na ovaj virus, a to je, upravo, okidač kada on lako pronalazi put i dovodi do epidemijskog širenja infekcije. Smanjenje obuhvata imunizacijom nije samo zabeleženo u Srbiji, već i u drugim zemljama širom sveta.
Na sreću, otkriva naša sagovornica, u toku 2023. godine, obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom malo je poboljšan. Obuhvat prvom dozom koja se daje u drugoj godini života iznosi 88 odsto, a druge, pred polazak u školu, oko 86 odsto.
- Imamo izvesno povećanje ali je sve to nedovoljno u odnosu na očekivani obuhvat koji treba da bude minimum 95 odsto - napominje prim. dr Maris.
Situacija sa respiratornim infekcijama
U padu su i akutne respiratorne infekcije.
- I grip se u jako malom broju izoluje. U prvoj i u drugoj nedelji aprila, izolovano su po dva uzorka gripa, i to subtip B. Od početka godine, grip je dokazan u 397 briseva. U 60 odsto slučajeva je bio virus AH3, a u AH1 je bio oko 37 odsto. Tip B je bio jako malo zastupljen, ali u poslednje dve nedelje, samo se ovaj tip virusa gripa izoluje. Pored gripa, izoluju se i drugi virusi koji izazivaju akutne respiratorne infekcije, pre svega, mislim na rinovirus i na humani metapneumo virus, to je virus malo novijeg datuma od 2001. godine, ali izaziva simptome slične prehladi. Uglavnom se sreće kod mlađe dece i u principu ne stvara tako velike probleme. U poslednje vreme imamo i udružene infekcije, uglavnom kod dece mlađe od godinu dana. To su koinfekcije rinovirus sa humani metapneumo virusom, onda imamo adeno virus sa humanim metapneumo virusom... - navodi dr Maris.
Sporadično se, navodi, javljaju i epidemije izazvane korona virusom, ali to je neuporedivo manji broj u odnosu na prethodne godine.
- Od početka godine smo registrovali samo 5 epidemija, 4 u zdravstvenim ustanovama, a jedna u ustanovi socijalne zdravstvene zaštite. Poređenja radi, prošle 2023. godine ukupno je bilo registrovano 100 epidemija izazvanih novim korona virusom, što je neuporedivo veći broj u odnosu na ovaj sada. Inače, od početka pandemije kovida 19, zaključno sa prošlom godinom, ukupno je na teritoriji Beograda registrovano 616 epidemija korona virusa, sa nešto malo manje od 10.000 obolelih osoba - kaže prim. dr Maris.
BONUS VIDEO:
