Поред тога што воли свој посао, веома је успешна у њему, што се види по томе, на који начин прича о вирусима, бактеријама, о свим претњама по здравље а напамет зна сваки број и проценат оболелих од одређених болести. Данас, поготово после ове зиме, ако не и раније, сигурно да не постоји особа која је не препознаје.
Она је примаријус доктор Славица Марис, специјалиста епидемиологије и начелница Јединице за контролу и превенцију заразних болести у Градском заводу за јавно здравље у Београду, а народ је почео да је зове "нови доктор Кон".
У разговору за "Блиц" др Славица Марис открива шта је било пресудно да постане епидемиолог, како њу и њене колеге доживљавају клиничари, не крије да им је свима требало времена да се навикну да нема корона вируса у оном обиму у којем га је било, мишљења је да се свако сусрео са њом а сумња да би опет могао да направи проблем као на почетку пандемије.
Како је постала епидемиолог
- Да будем искрена, кад сам уписивала медицину, ја себе нисам видела у превентивним гранама медицине, нити да ћу се бавити овим послом којим се тренутно бавим, већ сам замишљала себе у неким другим гранама, да ћу лечити пацијенте. Јако сам волела пластичну хирургију, дерматовенерологију, чак сам уписала магистеријум након факултета из дерматовенерологије и кренула сам на магистарске студије из овог програма. Међутим, стицајем околности, пошто сам добила дете усред факултета, са малим дететом није ми одговарало дежурство и онда сам гледала које су то установе где нема дежурства.
Фото: АТА имагес
- Моји пријатељи су ми препоручили управо Градски завод за јавно здравље, тако да сам ја овде дошла. Морам признати да ми је на самом почетку било јако тешко да се привикнем, да сам лекар и да нећу лечити пацијенте, него да ћу се бавити другом врстом медицине, превентивном. Чак сам у неком тренутку размишљала и о промени специјализације, али драго ми је што то нисам урадила и јако сам задовољна послом и јако ми је драго што сам остала и некако сам се пронашла у овом послу. Разговарајући са мојим колегама, већина клиничара, пре ковида није ни била упозната са пословима које обављају епидемиолози, више су нас доживљавали као некога ко само скупља податке, ко води статистику - прича она и додаје:
- Неретко нам се дешавало кад одемо у здравствене установе кажу да је стигла инспекција. То апсолутно није тачно. Ми смо ту да помогнемо и да превенирамо многе болести, јер ако се превенирају, мање имају посла клиничари. Након ковида, чини се да су сви упознати са задацима и обавезама епидемиолога, као и са његовом улогом када је у питању јавно здравље - објашњава.
Др Марис је у Заводу од 1999. године, и од почетка је на епидемиологији.
- Једно време, као почетник, била сам ангажована у јединици где су се обављали санитарни прегледи. Сви некако почињемо ту, али брзо сам добила специјализацију и онда сам прешла у јединицу где се бавим баш чистом епидемиологијом - прича докторка.
"Импонује ми кад ме пореде са др Коном"
За њу кажу да је нови др Предраг Кон, а она не крије да јој то импонује, иако су им поља интересовања из епидемиологије различита.
- Наравно да ми импонује, јер сви знамо ко је др Кон, и да је оставио велики траг у епидемиологији. Сви га знамо, наравно. Био је јако експониран и у време пандемије ковида 19. Радили смо заједно, не тако кратак период, тако да се одлично познајемо и заиста ми импонује то. Наравно, свако од нас се труди да остави посебан свој траг. Др Кон се више бавио вакцинама превентабилним болестима, имунизацијом, мене више можда интересују неке друге болести као што су зонозе и друге заразне болести, векторске болести, али с обзиром на то да сам Начелник Јединице за контролу и превенцију заразних болести, где се покрива широк спектар болести, ви морате бити информисани о свему и упознати са свиме - каже саговорница.
Велики кашаљ се смирује
Др Марис каже да се епидемиолошка ситуација смирује, и да опада број оболелих од свих ових болести.
TANJUG / TARA RADOVANOVIC / an
- Када говоримо о великом кашљу, закључно до 28. априла ове године у Београду је регистровано 1057 оболелих од пертусиса. У току претходне 2 недеље, од 15. до 28. априла регистровано је 13 новооткривених случаја. Наглашавам да су новооткривени, због тога што, када ми добијемо информацију о оболевању, не значи да је та особа оболела те недеље, већ претходне или уназад неколико недеља. Јер, дијагностика за пертусис може се обављати ПЦР техником из назофарингелног бриса, али јако често и серолошким путем, односно из крви, где је потребно, ипак, да прође минимум три недеље. Лабораторијска потврда дијагнозе за око 56% оболелих је постављена ПЦР методом, а 44% серолошки - објашњава прим. др Марис за "Блиц" и додаје да број оболелих од пертусиса полако опада:
- Пик ове епидемије био је у новембру 2023. године, а сада на недељном нивоу имамо од 4 до 18 новооткривених случајева. То указује да полако стагнира епидемија, и очекујемо да ће се стећи услови за одјаву епидемије у наредним месецима. Вакцинални статус оболелих од пертусиса показује да је око 57 одсто њих комплетно вакцинисано, 7,3 одсто је непотпуно вакцинисано, 6,7 одсто невакцинисано, углавном деца узраста до 3 године - објашњава др Марис.
Како каже, за око 29% оболелих је непознат вакцинални статус, то су обично одрасле особе које у својој медицинској документацији немају доказ да су вакцинисане, односно да су прележале ово обољење.
- Због тежине клиничке слике на болничком лечењу су биле 93 особе, што чини 8,9 одсто од укупног броја оболелих, а од тог броја највећи број - 76 чине најмлађи, деца узраста до 3 године. Нажалост, ми смо током ове епидемије имали забележена и два смртна исхода крајем јануара. У питању су бебе од 3 и 4 месеца, које су поред пертусиса имале и неке друге вирусне инфекције. С обзиром на узраст оне су имале пнеумонију, као једну од најчешћих компликација великог кашља и, нажалост, то се завршило смртним исходом - истиче докторка.
О малим богињама у Србији
Мале богиње од 7. фебруара, када је дијагностикован први случај, па до сада регистроване су код 46 особа у Београду, највише код старијих од 30 година и деце до три године.
- И мале богиње још капљу. Не могу да кажем да је то неки значајно велики број, али ми се заиста трудимо да сваки случај детаљно обрадимо, и да све контакте који су били у вези са оболелим испратимо, како бисмо спречили даље ширење ове инфекције - каже прим. др Марис и подсећа да велики кашаљ и мале богиње спадају у најзаразније заразне болести:
- Све је ово последица, нарочито мале богиње, малог, недовољног обухвата вакцинацијом, нарочито током трајања пандемије ковида. Јер, сваке године када имамо децу која се нису вакцинисала, тај број се скупља из године у годину, и онда у неком тренутку имамо јако велики број деце која су осетљива на овај вирус, а то је, управо, окидач када он лако проналази пут и доводи до епидемијског ширења инфекције. Смањење обухвата имунизацијом није само забележено у Србији, већ и у другим земљама широм света.
На срећу, открива наша саговорница, у току 2023. године, обухват вакцинацијом ММР вакцином мало је побољшан. Обухват првом дозом која се даје у другој години живота износи 88 одсто, а друге, пред полазак у школу, око 86 одсто.
- Имамо извесно повећање али је све то недовољно у односу на очекивани обухват који треба да буде минимум 95 одсто - напомиње прим. др Марис.
Ситуација са респираторним инфекцијама
У паду су и акутне респираторне инфекције.
- И грип се у јако малом броју изолује. У првој и у другој недељи априла, изоловано су по два узорка грипа, и то субтип Б. Од почетка године, грип је доказан у 397 брисева. У 60 одсто случајева је био вирус АХ3, а у АХ1 је био око 37 одсто. Тип Б је био јако мало заступљен, али у последње две недеље, само се овај тип вируса грипа изолује. Поред грипа, изолују се и други вируси који изазивају акутне респираторне инфекције, пре свега, мислим на риновирус и на хумани метапнеумо вирус, то је вирус мало новијег датума од 2001. године, али изазива симптоме сличне прехлади. Углавном се среће код млађе деце и у принципу не ствара тако велике проблеме. У последње време имамо и удружене инфекције, углавном код деце млађе од годину дана. То су коинфекције риновирус са хумани метапнеумо вирусом, онда имамо адено вирус са хуманим метапнеумо вирусом... - наводи др Марис.
Спорадично се, наводи, јављају и епидемије изазване корона вирусом, али то је неупоредиво мањи број у односу на претходне године.
- Од почетка године смо регистровали само 5 епидемија, 4 у здравственим установама, а једна у установи социјалне здравствене заштите. Поређења ради, прошле 2023. године укупно је било регистровано 100 епидемија изазваних новим корона вирусом, што је неупоредиво већи број у односу на овај сада. Иначе, од почетка пандемије ковида 19, закључно са прошлом годином, укупно је на територији Београда регистровано 616 епидемија корона вируса, са нешто мало мање од 10.000 оболелих особа - каже прим. др Марис.
БОНУС ВИДЕО:
