Ona se postavlja na posebno ukrašen sto, grob Hristov, ispred oltara. Negde je običaj da da se vernici posle celivanja plaštanice provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Prema narodnom verovanju, prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti lepu želju, i ta će želja biti ispunjena.
Ovaj dan se naziva i Raspeti petak, jer je tog dana razapet Isus Hrist. Na brdu Golgota (Lobanja), bila su tri krsta. Hristov u sredini i dvojice razbojnika sa strane, i to je bio jedan od načina na koji su želeli da ga ponize. Čak i tada, posle svih mučenja i ponižavanja koja je doživeo, Hristos nije kleo, on je molio oca svog nebeskog da oprosti tim ljudima jer ne znaju šta čine.
Kad je konačno, oko tri sata popodne, duh svoj predao ocu, sva priroda, Božja tvorevina, se pobunila protiv nepravde i zločina: pomračilo se sunce, otvarali su se grobovi, zatresla se zemlja, zavesa u Hramu se rascepila odozgo do dole, i kamenje se raspadalo u prah uz užasan prasak. Tako su se obistinile Hristove reči da će i kamenje progovoriti. I mrtvo kamenje je svedočilo živoga Boga.
Farbanje jaja
Žene na ovaj dan tradicionalno farbaju vaskršnja jaja, i pripremaju bogatu porodičnu trpezu za predstojeći praznik. Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice, vaskršnje ili bogojavljenske. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se "čuvarkuća".
Zbog toga se veruje da ovog dana ne valja uzimati eksere, igle i druge oštre i šiljate predmete, da se ne bi pozleđivale Isusove rane. Na ovaj dan se izbegava drugi posao. Sremci izbegavaju beli luk, a domaćice zorom pometu kuću i bace metlu iz dvorišta da oteraju sve nečistoće. U južnoj Srbiji veruje se da na ovaj dan veštice bacaju čini, a napolju vrebaju urokljive oči, pa decu ne puštaju van dvorišta. Stariji ljudi tog dana gledaju u nebo i prognoziraju vreme.
Veliki petak je u kalendaru obeležen crvenim slovom, te se ne rade nikakvi poslovi. Žene na ovaj dan nikako ne smeju da uzmu iglu u ruke, jer se veruje da će im se na rukama pojaviti plikovi.
Na ovaj praznik se strogo posti, bez ribe i ulja, čak je poželjno ne jesti ništa, a u kući se ne loži vatra. Strogo je zabranjeno piti vino, jer je ono simbol nevino prolivene krvi Isusa Hrista. Hleb se nikako ne mesi. Prema narodnom verovanju, ovaj dan je najbolji za kalemljenje voća. Ne treba organizovati nikakvo veselje, niti slušati muziku, jer je ovo najtužniji hrišćanski praznik.
Postoje određeni običaji za devojke koji se vezuju za Veliki petak i Pravoslavni Vaskrs
Evo nekih od njih:
Vodena noć - U nekim delovima Srbije, devojke uoči Velikog petka posećuju izvor ili reku u kasnim večernjim satima i na taj način prizivaju blagoslov vode. U tom običaju se veruje da će devojke koje su u vodi u toj noći biti zdrave i lepe.
Pranje kose - Prema nekim verovanjima, devojke bi trebalo da operu kosu na Veliki petak, kako bi se rešile svih loših energija i otvorile se prema novim mogućnostima.
Priprema kolača - Devojke su tradicionalno zadužene za pripremu kolača za Uskršnju trpezu. U nekim krajevima, postoji verovanje da će devojka koja uspe da umesi najbolji kolač privući udvarače.
Urezivanje uskršnjeg simbola na kori hleba - U nekim delovima Srbije, običaj je da devojka ureže uskršnji simbol (npr. krst, cvet) na kori hleba koji se sprema za Uskršnju trpezu. Veruje se da će devojka koja to uradi pronaći ljubav.
Posmatranje ptica - U nekim delovima Srbije, devojke uoči pravoslavnog Vaskrsa posmatraju ptice kako bi dobile odgovore na pitanja koja ih muče. Na primer, ukoliko vrapci cvrkuću, to se tumači kao dobar znak za budućnost.
Ovi običaji su deo bogate tradicije srpskog naroda, i mada se ne praktikuju svuda, još uvek su prisutni u nekim krajevima.
