Она се поставља на посебно украшен сто, гроб Христов, испред олтара. Негде је обичај да да се верници после целивања плаштанице провлаче испод стола на који је положена плаштаница. Према народном веровању, приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити лепу жељу, и та ће жеља бити испуњена.
Овај дан се назива и Распети петак, јер је тог дана разапет Исус Христ. На брду Голгота (Лобања), била су три крста. Христов у средини и двојице разбојника са стране, и то је био један од начина на који су желели да га понизе. Чак и тада, после свих мучења и понижавања која је доживео, Христос није клео, он је молио оца свог небеског да опрости тим људима јер не знају шта чине.
Кад је коначно, око три сата поподне, дух свој предао оцу, сва природа, Божја творевина, се побунила против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали су се гробови, затресла се земља, завеса у Храму се расцепила одозго до доле, и камење се распадало у прах уз ужасан прасак. Тако су се обистиниле Христове речи да ће и камење проговорити. И мртво камење је сведочило живога Бога.
Фарбање јаја
Жене на овај дан традиционално фарбају васкршња јаја, и припремају богату породичну трпезу за предстојећи празник. Домаћица се најпре прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице, васкршње или богојављенске. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се "чуваркућа".
Због тога се верује да овог дана не ваља узимати ексере, игле и друге оштре и шиљате предмете, да се не би позлеђивале Исусове ране. На овај дан се избегава други посао. Сремци избегавају бели лук, а домаћице зором помету кућу и баце метлу из дворишта да отерају све нечистоће. У јужној Србији верује се да на овај дан вештице бацају чини, а напољу вребају урокљиве очи, па децу не пуштају ван дворишта. Старији људи тог дана гледају у небо и прогнозирају време.
Велики петак је у календару обележен црвеним словом, те се не раде никакви послови. Жене на овај дан никако не смеју да узму иглу у руке, јер се верује да ће им се на рукама појавити пликови.
На овај празник се строго пости, без рибе и уља, чак је пожељно не јести ништа, а у кући се не ложи ватра. Строго је забрањено пити вино, јер је оно симбол невино проливене крви Исуса Христа. Хлеб се никако не меси. Према народном веровању, овај дан је најбољи за калемљење воћа. Не треба организовати никакво весеље, нити слушати музику, јер је ово најтужнији хришћански празник.
Постоје одређени обичаји за девојке који се везују за Велики петак и Православни Васкрс
Ево неких од њих:
Водена ноћ - У неким деловима Србије, девојке уочи Великог петка посећују извор или реку у касним вечерњим сатима и на тај начин призивају благослов воде. У том обичају се верује да ће девојке које су у води у тој ноћи бити здраве и лепе.
Прање косе - Према неким веровањима, девојке би требало да оперу косу на Велики петак, како би се решиле свих лоших енергија и отвориле се према новим могућностима.
Припрема колача - Девојке су традиционално задужене за припрему колача за Ускршњу трпезу. У неким крајевима, постоји веровање да ће девојка која успе да умеси најбољи колач привући удвараче.
Урезивање ускршњег симбола на кори хлеба - У неким деловима Србије, обичај је да девојка уреже ускршњи симбол (нпр. крст, цвет) на кори хлеба који се спрема за Ускршњу трпезу. Верује се да ће девојка која то уради пронаћи љубав.
Посматрање птица - У неким деловима Србије, девојке уочи православног Васкрса посматрају птице како би добиле одговоре на питања која их муче. На пример, уколико врапци цвркућу, то се тумачи као добар знак за будућност.
Ови обичаји су део богате традиције српског народа, и мада се не практикују свуда, још увек су присутни у неким крајевима.
