Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Ова афера прерасла је у највећу унутрашњополитичку кризу од почетка рата. Сам скандал више није само уобичајено питање корупције, него институционални рат између Канцеларије председника и Независног антикорупцијског блока (НАБУ) који ужива директну подршку Запада.
Тимур Миндич
Афера је добила име по Тимуру Миндичу, утицајном предузетнику блиском украјинском председнику. Недавно се открило да је НАБУ прислушкивао Миндичев стан, а када су ти аудио-записи процурили у јавност, разоткривена је велика корупцијска мрежа у којој су кључни људи особе из најужег круга председника Зеленског.
У склопу тих открића, разоткривена је шема кроз уговоре са државном енергетском компанијом Енергоатом. Кроз те уговоре су се исплаћивале разне провизије, а тим новцем је финансирана изградња луксузног викенд-насеља у близини Кијева, које је наводно намењено самом врху власти.
Такође, афера је имала и такозвани војни крак.
Документовано је да се вршио директан притисак на бившег министра одбране Рустема Умерова да додели милионске државне уговоре компанији која је била под наводном контролом Тимура Миндича. Иако се несумњиво ради о корупцијској афери, након чега су главни актери мање-више смењивани и притварани, ситуација се није смирила.
Прочитајте још
Фото: Bahmut Pavlo/Ukrinform/Abaca/Abaca Press/Profimedia
Сукобљене стране
Политичка арена се поделила на два табора који користе обавештајне податке, уцене и медије као оружје против друге стране.
Недавно је „жртва” тог сукоба био и Андриј Јермак, човек од највећег поверења украјинског председника. Он је означен као кључна особа за одржавање председника Зеленског на власти.
НАБУ га је службено оптужио за прање новца и провео је неколико дана у притвору. Наводно је украјински председник иза кулиса организовао прикупљање милионске кауције како би се Јермак бранио са слободе. Ипак, Јермак не може више службено да обавља своје дужности, а прети му низ нових оптужница.
Фото: Volodymyr Tarasov/Sipa Press/Profimedia
Сам председник Зеленски налази се под страховитим притиском већ неколико месеци, а однедавно постоје и озбиљне сумње да постоје и необјављени делови снимака који садрже и његов глас и глас прве даме. Уз њих, највеће име јесте и Герман Галушченко, бивши министар правде и бивши министар енергетике, који је ухапшен у фебруару ове године у возу према Варшави док је покушавао да побегне из земље.
Како је споменуто, афера Миндич је далеко више од корупцијске приче. Западни партнери Украјине суочавају се са притиском сопственог друштва због слања велике количине војне и финансијске помоћи Украјини, док тамо букти корупција. Јачање институције НАБУ, односно успостављање спољног надзора над украјинским правосуђем, из перспективе Запада јесте савршена полуга за контролу. Додатно, унутар Украјине се створила хетерогена група која жели да „сломи” председникову вертикалу моћи.
Фото: YURIY DYACHYSHYN/AFP/Profimedia
Ту је, пре свега, такозвани прозападни блок: невладине организације, медији и разни оперативци унутар САПО-а и НАБУ-а. Коначни циљ је сузбијање корупције кроз увођење западне контроле над правосуђем. Друга група су опозиционе снаге окупљене око бившег председника Петра Порошенка, док је трећа окупљена око Игора Коломојског – олигарха који је у великој мери заслужан за долазак председника Зеленског на власт, а који се накнадно нашао у његовој „немилости”. Управо из круга људи око Коломојског су пуштени снимци у јавност.
Антикорупцијска тела
Иако Запад покушава да успостави контролу над правосуђем преко НАБУ-а, конфигурација структура унутар НАБУ-а није тако хомогена. Унутар самих антикорупцијских тела постоји раскол.
Шефови антикорупцијских тела су одуговлачили и штитили и самог председника, али и Андрија Јермака. Заузврат, СБУ који је под контролом председника Украјине, зауставио је кривичне прогоне за велеиздају оног кадра из антикорупцијских тела који је некада имао везе са проруским посланицима.
Ипак, охрабрени подршком западних структура, истражитељи су заобилазним путевима пуштали снимке у јавност и тако присилили вођство на подизање оптужница. Убрзо је почео да се у јавност пушта „прљав веш” када су запослени у тим телима почели јавно међусобно да се оптужују.
Фото: Икс принтскрин/@front_ukrainian
Притисак Запада
У свему томе кључни проблем Канцеларије председника је у томе што су западни партнери, од којих у великој мери зависи опстанак Украјине, уједно и главни спонзори антикорупцијских агенција које су у сукобу са председником.
Додатно, један од главних услова за улазак у ЕУ јесте унутрашња реформа, према којој би међународни стручњаци добили право вета на избор судија. То је у одређеној мери удар на украјински суверенитет, без обзира на то ко би био на власти у Кијеву.
С друге стране, логика Запада да контролише токове новца који шаље Украјини јесте оправдана. Тако се долази и до тачке у којој се разликују ставови украјинског и западног вођства.
Фото: HENRY NICHOLLS/AFP/Profimedia
Западни лидери сматрају да финансирањем Украјине помажу Украјини да задржи независност и право на геополитичко позиционирање, док Кијев сматра да је финансирање Украјине обавеза Европе како би се „украјинском крвљу” штитила од Русије. У одређеној мери обе стране су у праву.
Преговори
Европа свакако има два кључна разлога за финансирање украјинске одбране, међутим Европа у позадини припрема терен за завршницу рата и прве послератне изборе у Украјини. Досад се уврежило мишљење да Европа чека да се Русија сама уруши, чак је то била и неслужбена доктрина европских земаља.
Међутим, ту се јавља проблем билатералног договора између америчког и руског председника, који готово сигурно не би уважио европске нити украјинске предлоге. Стога је Европи насушно потребно да у геополитичким односима постане субјект, а не само објект. У том смислу, утицај Европе на украјинске антикорупцијске агенције може послужити и као полуга за прихватање оних услова у преговорима које Кијев можда и не би хтео да прихвати.
Додатно, није тајна да европски лидери не виде у украјинском председнику особу склону компромису, те би га вероватно заменили неким ко је у том смислу флексибилнији. Међутим, избори унутар Украјине неће моћи да се одрже пре него што се договори примирије.
Фото: Aaron Schwartz/PA Images/Profimedia, Depositphotos/vladirina32
Дакле, уколико Европа, САД, Русија и Украјина успешно договоре примирије у било ком облику, избори су неминовни, а на њима Зеленски сигурно не би био кандидат којег би Запад подржао.
Председник Зеленски се стога налази пред једном од најтежих политичких одлука. Уколико одобри законе који би омогућили контролу западних структура над украјинским правосуђем, сачуваће финансијску и војну помоћ Европе, али ће постати политичка фигура без реалне моћи.
Ако пак одбије, ризикује даљу подршку Запада, што би последично могло да доведе до слома фронта и унутрашњих немира. С обзиром на то да су истраге у афери стигле до њега, простора за маневар и одлагање готово да више и нема.
БОНУС ВИДЕО:
