Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Ova afera prerasla je u najveću unutrašnjopolitičku krizu od početka rata. Sam skandal više nije samo uobičajeno pitanje korupcije, nego institucionalni rat između Kancelarije predsednika i Nezavisnog antikorupcijskog bloka (NABU) koji uživa direktnu podršku Zapada.
Timur Mindič
Afera je dobila ime po Timuru Mindiču, uticajnom preduzetniku bliskom ukrajinskom predsedniku. Nedavno se otkrilo da je NABU prisluškivao Mindičev stan, a kada su ti audio-zapisi procurili u javnost, razotkrivena je velika korupcijska mreža u kojoj su ključni ljudi osobe iz najužeg kruga predsednika Zelenskog.
U sklopu tih otkrića, razotkrivena je šema kroz ugovore sa državnom energetskom kompanijom Energoatom. Kroz te ugovore su se isplaćivale razne provizije, a tim novcem je finansirana izgradnja luksuznog vikend-naselja u blizini Kijeva, koje je navodno namenjeno samom vrhu vlasti.
Takođe, afera je imala i takozvani vojni krak.
Dokumentovano je da se vršio direktan pritisak na bivšeg ministra odbrane Rustema Umerova da dodeli milionske državne ugovore kompaniji koja je bila pod navodnom kontrolom Timura Mindiča. Iako se nesumnjivo radi o korupcijskoj aferi, nakon čega su glavni akteri manje-više smenjivani i pritvarani, situacija se nije smirila.
Pročitajte još
Foto: Bahmut Pavlo/Ukrinform/Abaca/Abaca Press/Profimedia
Sukobljene strane
Politička arena se podelila na dva tabora koji koriste obaveštajne podatke, ucene i medije kao oružje protiv druge strane.
Nedavno je „žrtva” tog sukoba bio i Andrij Jermak, čovek od najvećeg poverenja ukrajinskog predsednika. On je označen kao ključna osoba za održavanje predsednika Zelenskog na vlasti.
NABU ga je službeno optužio za pranje novca i proveo je nekoliko dana u pritvoru. Navodno je ukrajinski predsednik iza kulisa organizovao prikupljanje milionske kaucije kako bi se Jermak branio sa slobode. Ipak, Jermak ne može više službeno da obavlja svoje dužnosti, a preti mu niz novih optužnica.
Foto: Volodymyr Tarasov/Sipa Press/Profimedia
Sam predsednik Zelenski nalazi se pod strahovitim pritiskom već nekoliko meseci, a odnedavno postoje i ozbiljne sumnje da postoje i neobjavljeni delovi snimaka koji sadrže i njegov glas i glas prve dame. Uz njih, najveće ime jeste i German Galuščenko, bivši ministar pravde i bivši ministar energetike, koji je uhapšen u februaru ove godine u vozu prema Varšavi dok je pokušavao da pobegne iz zemlje.
Kako je spomenuto, afera Mindič je daleko više od korupcijske priče. Zapadni partneri Ukrajine suočavaju se sa pritiskom sopstvenog društva zbog slanja velike količine vojne i finansijske pomoći Ukrajini, dok tamo bukti korupcija. Jačanje institucije NABU, odnosno uspostavljanje spoljnog nadzora nad ukrajinskim pravosuđem, iz perspektive Zapada jeste savršena poluga za kontrolu. Dodatno, unutar Ukrajine se stvorila heterogena grupa koja želi da „slomi” predsednikovu vertikalu moći.
Foto: YURIY DYACHYSHYN/AFP/Profimedia
Tu je, pre svega, takozvani prozapadni blok: nevladine organizacije, mediji i razni operativci unutar SAPO-a i NABU-a. Konačni cilj je suzbijanje korupcije kroz uvođenje zapadne kontrole nad pravosuđem. Druga grupa su opozicione snage okupljene oko bivšeg predsednika Petra Porošenka, dok je treća okupljena oko Igora Kolomojskog – oligarha koji je u velikoj meri zaslužan za dolazak predsednika Zelenskog na vlast, a koji se naknadno našao u njegovoj „nemilosti”. Upravo iz kruga ljudi oko Kolomojskog su pušteni snimci u javnost.
Antikorupcijska tela
Iako Zapad pokušava da uspostavi kontrolu nad pravosuđem preko NABU-a, konfiguracija struktura unutar NABU-a nije tako homogena. Unutar samih antikorupcijskih tela postoji raskol.
Šefovi antikorupcijskih tela su odugovlačili i štitili i samog predsednika, ali i Andrija Jermaka. Zauzvrat, SBU koji je pod kontrolom predsednika Ukrajine, zaustavio je krivične progone za veleizdaju onog kadra iz antikorupcijskih tela koji je nekada imao veze sa proruskim poslanicima.
Ipak, ohrabreni podrškom zapadnih struktura, istražitelji su zaobilaznim putevima puštali snimke u javnost i tako prisilili vođstvo na podizanje optužnica. Ubrzo je počeo da se u javnost pušta „prljav veš” kada su zaposleni u tim telima počeli javno međusobno da se optužuju.
Foto: Iks printskrin/@front_ukrainian
Pritisak Zapada
U svemu tome ključni problem Kancelarije predsednika je u tome što su zapadni partneri, od kojih u velikoj meri zavisi opstanak Ukrajine, ujedno i glavni sponzori antikorupcijskih agencija koje su u sukobu sa predsednikom.
Dodatno, jedan od glavnih uslova za ulazak u EU jeste unutrašnja reforma, prema kojoj bi međunarodni stručnjaci dobili pravo veta na izbor sudija. To je u određenoj meri udar na ukrajinski suverenitet, bez obzira na to ko bi bio na vlasti u Kijevu.
S druge strane, logika Zapada da kontroliše tokove novca koji šalje Ukrajini jeste opravdana. Tako se dolazi i do tačke u kojoj se razlikuju stavovi ukrajinskog i zapadnog vođstva.
Foto: HENRY NICHOLLS/AFP/Profimedia
Zapadni lideri smatraju da finansiranjem Ukrajine pomažu Ukrajini da zadrži nezavisnost i pravo na geopolitičko pozicioniranje, dok Kijev smatra da je finansiranje Ukrajine obaveza Evrope kako bi se „ukrajinskom krvlju” štitila od Rusije. U određenoj meri obe strane su u pravu.
Pregovori
Evropa svakako ima dva ključna razloga za finansiranje ukrajinske odbrane, međutim Evropa u pozadini priprema teren za završnicu rata i prve posleratne izbore u Ukrajini. Dosad se uvrežilo mišljenje da Evropa čeka da se Rusija sama uruši, čak je to bila i neslužbena doktrina evropskih zemalja.
Međutim, tu se javlja problem bilateralnog dogovora između američkog i ruskog predsednika, koji gotovo sigurno ne bi uvažio evropske niti ukrajinske predloge. Stoga je Evropi nasušno potrebno da u geopolitičkim odnosima postane subjekt, a ne samo objekt. U tom smislu, uticaj Evrope na ukrajinske antikorupcijske agencije može poslužiti i kao poluga za prihvatanje onih uslova u pregovorima koje Kijev možda i ne bi hteo da prihvati.
Dodatno, nije tajna da evropski lideri ne vide u ukrajinskom predsedniku osobu sklonu kompromisu, te bi ga verovatno zamenili nekim ko je u tom smislu fleksibilniji. Međutim, izbori unutar Ukrajine neće moći da se održe pre nego što se dogovori primirije.
Foto: Aaron Schwartz/PA Images/Profimedia, Depositphotos/vladirina32
Dakle, ukoliko Evropa, SAD, Rusija i Ukrajina uspešno dogovore primirije u bilo kom obliku, izbori su neminovni, a na njima Zelenski sigurno ne bi bio kandidat kojeg bi Zapad podržao.
Predsednik Zelenski se stoga nalazi pred jednom od najtežih političkih odluka. Ukoliko odobri zakone koji bi omogućili kontrolu zapadnih struktura nad ukrajinskim pravosuđem, sačuvaće finansijsku i vojnu pomoć Evrope, ali će postati politička figura bez realne moći.
Ako pak odbije, rizikuje dalju podršku Zapada, što bi posledično moglo da dovede do sloma fronta i unutrašnjih nemira. S obzirom na to da su istrage u aferi stigle do njega, prostora za manevar i odlaganje gotovo da više i nema.
BONUS VIDEO:
