DŽon Vilks But bio je dobro poznati glumac i špijun Konfederacije iz Merilenda. Iako nikada nije stupio u Vojsku Konfederacije imao je kontakte sa tajnom službom Konfederacije. Godine 1864. But je smislio otmicu Linkolna i planirao je da traži zamenu za oslobađanje zarobljenika.
Nakon što je 11. aprila 1865. slušao Linkolnov govor o planovima da se robovima da pravo glasa, odlučio je da ubije predsednika.
Kada je saznao da predsednik, njegova supruga Meri i komandant vojske Julisiz S. Grant nameravaju da posete Fordovo pozorište, But i saradnici su smislili plan da ubiju potpredsednika Endrua DŽonsona, državnog sekretara Vilijama H. Sjuarda i generala Granta.
Dana 14. aprila, na Veliki petak, bez glavnog telohranitelja, Varda Hila Lamona, Linkoln je krenuo u pozorište na predstavu "Our American Cousin". U zadnji tren Grant i supruga su odlučili da otputuju u Filadelfiju umesto na predstavu.
Linkolnov telohranitelj, DŽon Parker, napustio je pozorište tokom pauze i sa Linkolnovim kočijašem otišao u obližnju kafanu Star na piće. Nečuvani predsednik sedeo je u loži na balkonu.
Pročitajte još
But je iskoristio trenutak, prišunjao mu se s leđa i oko 22:15, nanišanio Linkolnovu glavu otpozadi i iz neposredne blizine ispalio jedan metak, smrtno ga ranivši. Oficir Henri Ratboun je istog trena napao Buta, koji je pobegao usput ranivši oficira.
Vojni hirurg Čarls Lil koji je sedeo u blizini u pozorištu priskočio je u pomoć Linkolnu. Ranjeni Linkoln je jedva disao i bio je gotovo bez pulsa. Lekar je ustanovio da je ranjen u glavu, a ne kako se prvobitno pretpostavljalo uboden u rame.
Linkoln je prenesen na drugu stranu ulice u kuću Petersen.
Šesnaesti predsednik SAD preminuo je u 07:22 15. aprila 1865, posle devetočasovne kome. NJegovo telo pokriveno zastavom po kišnom vremenu preneli su u Belu kuću, gologlavi oficiri, dok su sve crkve u gradu zvonile.
Inače, But bekstvo je umalo osujetio major Henri Retbon. Kad se ovaj bacio na njega, But ga je ubo.
Prva dama, Meri Tod Linkoln i Retbonova verenica koje su se takođe nalazile u loži su ostale nepovređene. Prilikom bekstva But je skočio na pozornicu i tom prilikom je podigao nož i navodno uzviknuo „Ovako uvek sa tiranima!“ (lat. Sic semper tyrannis!), koja se pripisuje Brutu.
Jedino je But uspeo u svojoj nameri te večeri. Pauel je izvršio atentat na Sjuarda, ali je on, iako teško ranjen, uspeo da preživi. Atzerod nije imao hrabrosti za atentat na DŽonsona, i umesto toga je čitavo veče proveo u opijanju.
But je uspeo da pobegne i stigne do severne Virdžinije, gde se sakrio na lokalnoj farmi duvana. Tu ga je potera i pronašla 12 dana kasnije.
NJegov saučesnik, Dejvid Herold se predao, dok je But odbio poziv da se preda. Vojnici su zbog toga zapalili ambar u kojem se krio.
Narednik Boston Korbet je Buta smrtno ranio, hicem u vrat. Vojnici su ga preneli iz zapaljenog ambara na verandu kuće. Tada je navodno izgovorio reči: „Recite mojoj majci da sam umro za otadžbinu.“ nakon čega je ubrzo i preminuo.
But je ostao upamćen kao simpatizer Konfederacije i žestok protivnik ukidanja ropstva i predsednika Linkolna