Odmah po dolasku na tron car Konstantin je imao tri velika neprijatelja – tiranina Maksencija u Rimu, Skite na Dunavu i Vizantiju.
Pred borbu sa Maksencijem, prema predanju, na nebu mu se ukazao sjajan krst, okićen zvezdama i začuo je glas: “Ovim pobeđuj”. Konstantin je naredio da se iskuje veliki krst koji je nošen pred vojskom, i zaista izvojevao veliku pobedu.
Foto: Shutterstock
Odmah potom, 313. godine, Konstantin je izdao znameniti Edikt u Milanu, kojim je prestao progon hrišćana.
Konstantin je kasnije i sam postao hrišćanin, a i o tome postoji legenda – bio je teško bolestan i tada su mu se javili apostoli Petar i Pavle i savetovali ga da ga episkop Silvester krsti. Odmah potom je ozdravio.
Prema drugoj priči, Konstantin je nameravao de se krsti u reci Jordanu, ali je tek na samrti, u skladu sa tadašnjim običajima, primio krštenje iz ruku Evsevija Nikomedijskog.
Konstantin je sazvao Prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine zbog razdora u Crkvi nastalog pojavom jeretika Arija. Smatra se da su na tom saboru postavljeni osnovni postulati crkve i današnjeg hrišćanstva.
Sveta Jelena, majka cara Konstantina, bila je velika hrišćanka i dobrotovorka. Veruje se da je upravo ona pronašla Časni krst. Sazidala je crkvu Vaskrsenja na Golgoti i mnoge druge crkve na Svetoj zemlji.
Ova sveta žena umrla je 327. godine, a car Konstantin poživeo je još deset godina posle svoje majke. Umro je u Nikomidiji 337. godine, a sahranjen je u crkvi Svetih apostola u Carigradu.
Konstantinova besmrtnost, međutim, ipak počiva na osnivanju Konstantinopolja. Ovaj “Novi Rim”, osnovan 324. godine na Bosforu preuzeo je ulogu istočnog rimskog glavnog. On i danas stoji i iako je mnogo puta menjao i ime i vladara i dalje je veličanstven – reč je o Istanbulu.
Car Konstantin među Srbima
Cara Konstantina srpski rodoslovi drže za pretka svih vladara iz dinastije Nemanjića. Ovo je malo verovatno jer je poznato da su srednjovekovni dvorski istoričari često izmišljali rodbinske veze sa ciljem davanja veće starine vladajućim kućama.
Mada je veza između Nemanjića i Konstantina ocenjena nemogućom, rodoslov ostaje ipak interesantan jer pokazuje da su učeni ljudi sa ovog prostora bili svesni događaja i veličine vladara u prošlosti.
Interesantno je da među Srbima Konstantin nema nikakav kult i nije mnogo poštovan niti se za njega vezuju pojedini običaji i verovanja.
Slavi se kao krsna slava, a tek u novije vreme, praznik ovog svetitelja je postao i slava grada Niša u čast činjenice da je Konstantin upravo tu rođen.
