Glumica je govorila o simptomima bolesti sa kojima se suočila.
-Dakle, neobjašnjivi umor, jer sa 57 godina nije vreme za iznenadnu malaksalost usred dana i za neobjašnjivu pospanost. Sad znam koliko je važno obratiti pažnju na te znake. Kao i na slabljenje, ničim izazvano. Onog koji vam tad bude rekao da su u pitanju godine i krštenica odmah pošaljite tamo gde treba, glupost odmah treba izbrisati. Tako sam se požalila prijateljici i ona me je poslala da uradim test intolerancije na hranu. Nikad nisam verovala u te testove, ali sam otišla, i mesecima se pridržavala nove ishrane. Prijalo mi je, umor se smanjio, usporio, ali nije nestao – priča Suzana.
Glumica otkriva i da je svoju dijagnozu dugo krila od porodice.
-Rekla sam im kad sam krenula na operaciju, bilo je neizbežno; nisam ga nazvala pravim imenom, ali moja ćerka je čula neizrečeno. Odmah sam joj tutnula u ruke infostan i ostale račune i objasnila da je to najveći problem koji trenutno imamo, dugovi se moraju izmiriti. Zetu sam dala ključeve od stana i kesu sa slatkišima za dečicu. Bila sam samoj sebi smešna kad sam shvatila koliko sam sve to loše odglumila, džaba zanat kad ideš pod nož. Ipak, patetika je izbegnuta. Samo ne tužni pogledi – objašnjava Suzana, prenosi portal “Lepa i srećna”.
Gospođa Petričević poželela je da oda počast lekarima za koje kaže da se lavovski bore za život svakog pacijenta:
Pročitajte još
-Strah je dobar saveznik ako ga uzmeš na kašičicu, bajke su tu da se ne bismo plašili, ali mislim da je to nemoguće i neprirodno. Kad uđeš na onkologiju, prvi put si na klinici na kojoj lekari imaju samo jedan cilj, život. Za taj cilj se bore lavovski, svim znanjem, iskustvom i srcem. To im jeste posao, ali postoji i taj prag bola koji svi imaju bez obzira na profesiju koju su izabrali.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
