Глумица је говорила о симптомима болести са којима се суочила.
-Дакле, необјашњиви умор, јер са 57 година није време за изненадну малаксалост усред дана и за необјашњиву поспаност. Сад знам колико је важно обратити пажњу на те знаке. Као и на слабљење, ничим изазвано. Оног који вам тад буде рекао да су у питању године и крштеница одмах пошаљите тамо где треба, глупост одмах треба избрисати. Тако сам се пожалила пријатељици и она ме је послала да урадим тест интолеранције на храну. Никад нисам веровала у те тестове, али сам отишла, и месецима се придржавала нове исхране. Пријало ми је, умор се смањио, успорио, али није нестао – прича Сузана.
Глумица открива и да је своју дијагнозу дуго крила од породице.
-Рекла сам им кад сам кренула на операцију, било је неизбежно; нисам га назвала правим именом, али моја ћерка је чула неизречено. Одмах сам јој тутнула у руке инфостан и остале рачуне и објаснила да је то највећи проблем који тренутно имамо, дугови се морају измирити. Зету сам дала кључеве од стана и кесу са слаткишима за дечицу. Била сам самој себи смешна кад сам схватила колико сам све то лоше одглумила, џаба занат кад идеш под нож. Ипак, патетика је избегнута. Само не тужни погледи – објашњава Сузана, преноси портал “Лепа и срећна”.
Госпођа Петричевић пожелела је да ода почаст лекарима за које каже да се лавовски боре за живот сваког пацијента:
Прочитајте још
-Страх је добар савезник ако га узмеш на кашичицу, бајке су ту да се не бисмо плашили, али мислим да је то немогуће и неприродно. Кад уђеш на онкологију, први пут си на клиници на којој лекари имају само један циљ, живот. За тај циљ се боре лавовски, свим знањем, искуством и срцем. То им јесте посао, али постоји и тај праг бола који сви имају без обзира на професију коју су изабрали.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
