Foto: Instagram printskrin/ miloshd96
Direktorka Balkan tjub festa za Telegraf je izjavila da se Kika sa bulingom borila 5 godina. Jako je bitno da se problemi kod dece ovog tipa prepoznaju na vreme.
Foto: Profimedia
Šta je buling?
Mladi su izloženi nasilju više nego ikad zbog sveprisutnosti društvenih mreža. Deca koja su nekada trpela nasilje u školi, više ni kod kuće ne mogu pronaći svoj mir.
Buling je međunarodno priznat termin koji označava različite vidove nasilja koji se vrše među vršnjacima, ali ne nužno. Uključuje nasilje kojim se nanosi bol drugom, bilo fizički ili psihički, a u svakom slučaju nosi stres koji može imati tragične posledice.
Nije vezan za pol niti za godine, a pod terminom ''buling'' se smatra i nagovaranje ljudi da ignorišu ili izbegavaju neku osobu. Može biti direktan, kroz vređanje i slično, ili indirektan, što uključuje manipulaciju, ponižavanje, potcenjivanje, uvredljive poruke preko društvenih mreža, ucene, isključivanje... Aktivnost je koja se ponavlja i cilj je povreda žrtve.
Foto: Profimedia
Sajber zlostavljanje
Sajber-zlostavljanje je vid nasilja koji uključuje upotrebu interneta i sličnih tehnologija radi povređivanja drugih i sve zastupljenije s razvojem društvenih mreža. Ovaj termin je prvi uspostavio aktivista iz Kanade Bil Belsi, kao ''korišćenje informacija i tehnologija da bi se podržavalo namerno, ponavljajuće i neprijateljsko ponašanje od strane pojedinca ili grupe, koja ima nameru da druge maltretira''.
Pročitajte još
Dakle ovaj vid nasilja uključuje slanje poruka nekome ko je jasno stavio d oznanja da ne želi bilo kakvu komunikaciju, pretnje, uvrede, govor mržnje, objavljivanje lažnih izjava i vesti, ismevanje, ponižavanje, izražavanje seksualnih namera i slično.
Foto: Profimedia
Kako prepoznati žrtvu?
Kako se navodi na sajtu Unicefa, osobe koje su iskusile onlajn nasilje mogu da imaju osećaj kao da ih svi napadaju, čak i unutar doma, a može da joj se čini da joj nema pomoći.
Posledice mogu trajati dugo i da se ispolje na brojne načine od kojih su određeni mentalni, kao osećaj uznemirenosti, neprijatnosti, neadekvatnosti, ljutnje. Takođe ispoljava se i emocionalno, odnosno kroz osećaj srama, gubitak interesovanja za stvari u kojima je osoba pre uživala. Konačno, može biti i fizički koji se ispoljava kroz umor, to jest gubitak sna, bolovi u stomaku, čak i glavobolju. U ekstremnim slučajevima može doći i do samoubistva.
Foto: Profimedia
SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu
Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva - lekari Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".
Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.
Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra "Srce" od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org, kao i preko četa na sajtu www.centarsrce.org.
