Фото: Инстаграм принтскрин/ miloshd96

 

Директорка Балкан тјуб феста за Телеграф је изјавила да се Кика са булингом борила 5 година. Јако је битно да се проблеми код деце овог типа препознају на време.

Фото: Профимедиа

 

Шта је булинг?

Млади су изложени насиљу више него икад због свеприсутности друштвених мрежа. Деца која су некада трпела насиље у школи, више ни код куће не могу пронаћи свој мир.

Булинг је међународно признат термин који означава различите видове насиља који се врше међу вршњацима, али не нужно. Укључује насиље којим се наноси бол другом, било физички или психички, а у сваком случају носи стрес који може имати трагичне последице.

Није везан за пол нити за године, а под термином ''булинг'' се сматра и наговарање људи да игноришу или избегавају неку особу. Може бити директан, кроз вређање и слично, или индиректан, што укључује манипулацију, понижавање, потцењивање, увредљиве поруке преко друштвених мрежа, уцене, искључивање... Активност је која се понавља и циљ је повреда жртве.

Фото: Профимедиа

 

Сајбер злостављање

Сајбер-злостављање је вид насиља који укључује употребу интернета и сличних технологија ради повређивања других и све заступљеније с развојем друштвених мрежа. Овај термин је први успоставио активиста из Канаде Бил Белси, као ''коришћење информација и технологија да би се подржавало намерно, понављајуће и непријатељско понашање од стране појединца или групе, која има намеру да друге малтретира''.

Дакле овај вид насиља укључује слање порука некоме ко је јасно ставио д ознања да не жели било какву комуникацију, претње, увреде, говор мржње, објављивање лажних изјава и вести, исмевање, понижавање, изражавање сексуалних намера и слично.

Фото: Профимедиа

 

Како препознати жртву?

Како се наводи на сајту Уницефа, особе које су искусиле онлајн насиље могу да имају осећај као да их сви нападају, чак и унутар дома, а може да јој се чини да јој нема помоћи.

Последице могу трајати дуго и да се испоље на бројне начине од којих су одређени ментални, као осећај узнемирености, непријатности, неадекватности, љутње. Такође испољава се и емоционално, односно кроз осећај срама, губитак интересовања за ствари у којима је особа пре уживала. Коначно, може бити и физички који се испољава кроз умор, то јест губитак сна, болови у стомаку, чак и главобољу. У екстремним случајевима може доћи и до самоубиства.

Фото: Профимедиа

 

СОС телефон за помоћ особама које размишљају о самоубиству

Број 0800/309-309, опција 1, СОС телефон је који ради 24 сата, а на који се јављају стручњаци за спречавање самоубиства - лекари Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић".

Служба ургентне психијатрије прима пацијенте 24 сата без заказивања, без књижице и без плаћања, а Центар за ментално здравље од 9 до 18 прима без заказивања.

Уколико вам је потребна помоћ, сваког дана можете позвати и волонтере Центра "Срце" од 14 до 23 часа на број телефона 0800-300-303 или им се обратити мејлом на вања@центарсрце.орг, као и преко чета на сајту www.центарсрце.орг.