Понос Француске: Само САД има сличне бродове-прављен 12 лета

Сједињене Америчке Државе их имају 11, Кина је пре неколико месеци увела трећег у службу, Уједињено Краљевство, Индија и Италија држе по два. Русија само једног, Адмирала Кузњецова, који се вероватно више никада неће отиснути на море.

Један носач авиона има и Француска. Али не било какав - осим америчких класа Нимиц и Форд, то је једини носач авиона на свету који има нуклеарни погон.

Уз то, једини уз кинески Фуђијан и споменутих америчких носача користи катапулте за лансирање авиона.

У питању је француски понос - носач авиона Шарл де Гол. 

Де Гол је положен 1989. године, иако се челик за њега секао већ 12 година раније, 1987. За изградњу била је задужена домаћа Навал Група, која се дичи с готово 400 година искуства у бродоградњи. У складу с политиком коју је започео управо бивши француски председник Шарл де Гол, Француска инсистира да буде самостална и да без НАТО-а може заштитити све своје територије, укључујући и прекоморске. За такав подухват био им је потребан носач авиона на нуклеарни погон како би имао домет у читавом свету и како би могао војно деловати било где.

- Ту је била и одлука да се иде на катапулте, што и није било тако често. Ипак, то је омогућило да француски авиони не губе на долету и на борбеном капацитету. Надаље, ту су били и захтеви да буде оперативан најмање 40 година, да може да делује и у тешким морима, а кад се све то склопило с ограничењима буџета и француске индустрије дошло се до габарита овог носача авиона, говори војни аналитичар с Јутјуб канала Codex Militaria, Матија Блаће.

Фото: Јавно власништво

Сама градња имала је низ проблема, пројект је неколико пута и стајао на месту, а и врло брзо се видело да неће бити средстава за изградњу другог носача авиона, од којег се одустало 1994. године. Де Гол је коначно примљен у службу тек 2001. године.

- Због тог кашњења коштао је више - уместо предвиђених 2 милијарде евра, цех је био 3 милијарде тадашњих евра. Данас би тај износ био око 5 милијарди евра, рачунајући инфлацију. 

Чињеница да је направљен само један носач авиона Француској морнарици данас задаје низ проблема. Наиме, објашњава Блаће, било који ратни брод доступан је само трећину времена током свог животног циклуса. Трећину проведе на ремонту, а трећину на увежбавањима посаде и није потпуно оперативан.

- Код Де Гола је то још ниже. Кад се све зброји, велики и мали ремонти и сви проблеми које је имао, доступан је за операције био само 22 посто времена, што значи да је пуно тога тешко планирати с њим. Зато и Велика Британија има два носача авиона. Имала би и Француска, али на крају није због прорачунских компромиса - говори Блаће.

Доста проблема брод је имао и при самом тестирању - између осталог се морала продужити писту за 4,4 метра.

- Због тога је избио велики скандал, иако је та надоградња коштала само пет милиона франака. Али најгори проблем био је на завршном крстарењу на којем је пукао пропелер па су на брод привремено ставили резервне пропелере за претходну класу носача авиона, због чега је првих седам година Шарл де Гол пловио максималном брзином од 25 чворова, мање него за што је био пројектиран (27 чворова).

Сам брод тежак је 42.500 тона, максимална брзина му је 27 чворова, дуг је 261 метар, широк 64 метра на најширем делу, а палуба му има површину упола мању од америчке класе Нимиц.

Може да оперише с максимално 40 авиона.

Фото: Јавно власништво/Википедија

- За погон има два нуклеарна реактора К15, који греју воду која производи пару, а пара покреће парну турбину. То је као велики чајник, који укупно даје 81.000 коњских снага. Није то ништа посебно јер су и бродови у Другом светском рату често имали знатно више од тога. Очигледно је да се ту радило о неком компромис због штедње, а зато је и брод нешто спорији него што је то уобичајено.

Катапулти и операције с палубе

Што се катапулта тиче, иако је брод доста краћи од америчке класе Нимиц, основна је механика на њима отприлике иста.

- Користи се пара из реактора која се компримира и нагло отпусти, а тиме авион добије огромно убрзање, иако нешто мање него на Нимицу због краћег пута. То ограничава тежину авиона који се могу лансирати, на 22,5 тона, док је код америчких то 40 тона. Максимална полетна тежина усклађена је с Рафалом М који делује с овог носача авиона. Дневно се може лансирати између 80 и 100 авиона - али то је максимално, рецимо да је онај одрживи капацитет око 60-ак дневно, што се доказало као могуће у оперативном коришћењу, тумачи Блаће и додаје да би у теорији с Де Гола могли да полете амерички Хорнети, али не потпуно "натоварени".

- Иако теоретски на брод стане 40 летелица, обично је на броду 25 или 26 Рафала М, а остатак брода држе и два или три AWACS авиона Е-2Ц и око пет хеликоптера за разне намене.

Фото: STRINGER/AFP/Profimedia

Кад говоримо о борбеној групи која прати Де Гола, ту су увек две или више фрегата/корвета, једна нуклеарна подморница, али и потпорни бродови који носе разне залихе.

- Сам брод има и протузрачну заштиту - то је систем PAAMS, радар Arabel и ракете Aster 15 које имају домет од 30-ак километара. За далекометнију заштиту ипак служе други бродови у борбеној групи, каже Блаће.

Главни АЕСА радар брода уграђен је 2017., има домет од 400 километара и омогућава носачу авиону да служи и као адмиралски брод. Ту је и радар за откривање циљева на површини мора, као и споменути Arabel.

И коначно - Де Гол има 1.950 чланова посаде, од којих је 1.350 задужено за сам брод, а ваздушна компонента има око 600 чланова. По потреби је ту и адмиралски штаб од додатних 100 чланова, дакле све заједно око 2000 људи у пуном борбеном саставу, објашњава Блаће.

Фото: Википедија/Јавно власништво

Оперативна служба

Како је брод сад већ пуних 25 година у оперативној служби, дакле практички од почетка века, чак и уз велике паузе успео је да скупи доста борбеног искуства.

- Прво, периоди великих ремонта су сваких седам година (пуњење реактора), што је доста често заправо. Први је био 2007./2008., други 2017./2018., а трећи је трајао пуне две године, од 2023. до 2025. Прва већа операција у којој је учествовао била је рат у Авганистану, када су операције из Арапског залива с њега изводили старији Супер Éтендарди, а као заштита су им служили Рафали који тада још нису имали могућност деловања ваздух-земља. Укупно је током две године извршено 710 борбених полетања, каже Блаће.

Фото: Јавно власништво/Википедија

Како највећу борбену операцију Де Гол истиче војну интервенцију у Либији 2011. године:

- Тада су с Рафалима четири месеца непрекидно летели с брода и извршили 1.100 борбених мисија. Након тог интензивног ангажмана уследило је дуже раздобље ремонта. Потом је 2015. и 2016. учествовао у акцијама против ИСИС-а у Ираку и Сирији. Може се рећи да је у све три операције Де Гол испунио своје задатке.