Sjedinjene Američke Države ih imaju 11, Kina je pre nekoliko meseci uvela trećeg u službu, Ujedinjeno Kraljevstvo, Indija i Italija drže po dva. Rusija samo jednog, Admirala Kuznjecova, koji se verovatno više nikada neće otisnuti na more.
Jedan nosač aviona ima i Francuska. Ali ne bilo kakav - osim američkih klasa Nimic i Ford, to je jedini nosač aviona na svetu koji ima nuklearni pogon.
Uz to, jedini uz kineski Fuđijan i spomenutih američkih nosača koristi katapulte za lansiranje aviona.
U pitanju je francuski ponos - nosač aviona Šarl de Gol.
De Gol je položen 1989. godine, iako se čelik za njega sekao već 12 godina ranije, 1987. Za izgradnju bila je zadužena domaća Naval Grupa, koja se diči s gotovo 400 godina iskustva u brodogradnji. U skladu s politikom koju je započeo upravo bivši francuski predsednik Šarl de Gol, Francuska insistira da bude samostalna i da bez NATO-a može zaštititi sve svoje teritorije, uključujući i prekomorske. Za takav poduhvat bio im je potreban nosač aviona na nuklearni pogon kako bi imao domet u čitavom svetu i kako bi mogao vojno delovati bilo gde.
Pročitajte još
- Tu je bila i odluka da se ide na katapulte, što i nije bilo tako često. Ipak, to je omogućilo da francuski avioni ne gube na doletu i na borbenom kapacitetu. Nadalje, tu su bili i zahtevi da bude operativan najmanje 40 godina, da može da deluje i u teškim morima, a kad se sve to sklopilo s ograničenjima budžeta i francuske industrije došlo se do gabarita ovog nosača aviona, govori vojni analitičar s Jutjub kanala Codex Militaria, Matija Blaće.
Foto: Javno vlasništvo
Sama gradnja imala je niz problema, projekt je nekoliko puta i stajao na mestu, a i vrlo brzo se videlo da neće biti sredstava za izgradnju drugog nosača aviona, od kojeg se odustalo 1994. godine. De Gol je konačno primljen u službu tek 2001. godine.
- Zbog tog kašnjenja koštao je više - umesto predviđenih 2 milijarde evra, ceh je bio 3 milijarde tadašnjih evra. Danas bi taj iznos bio oko 5 milijardi evra, računajući inflaciju.
Činjenica da je napravljen samo jedan nosač aviona Francuskoj mornarici danas zadaje niz problema. Naime, objašnjava Blaće, bilo koji ratni brod dostupan je samo trećinu vremena tokom svog životnog ciklusa. Trećinu provede na remontu, a trećinu na uvežbavanjima posade i nije potpuno operativan.
- Kod De Gola je to još niže. Kad se sve zbroji, veliki i mali remonti i svi problemi koje je imao, dostupan je za operacije bio samo 22 posto vremena, što znači da je puno toga teško planirati s njim. Zato i Velika Britanija ima dva nosača aviona. Imala bi i Francuska, ali na kraju nije zbog proračunskih kompromisa - govori Blaće.
Dosta problema brod je imao i pri samom testiranju - između ostalog se morala produžiti pistu za 4,4 metra.
- Zbog toga je izbio veliki skandal, iako je ta nadogradnja koštala samo pet miliona franaka. Ali najgori problem bio je na završnom krstarenju na kojem je pukao propeler pa su na brod privremeno stavili rezervne propelere za prethodnu klasu nosača aviona, zbog čega je prvih sedam godina Šarl de Gol plovio maksimalnom brzinom od 25 čvorova, manje nego za što je bio projektiran (27 čvorova).
Sam brod težak je 42.500 tona, maksimalna brzina mu je 27 čvorova, dug je 261 metar, širok 64 metra na najširem delu, a paluba mu ima površinu upola manju od američke klase Nimic.
Može da operiše s maksimalno 40 aviona.
Foto: Javno vlasništvo/Vikipedija
- Za pogon ima dva nuklearna reaktora K15, koji greju vodu koja proizvodi paru, a para pokreće parnu turbinu. To je kao veliki čajnik, koji ukupno daje 81.000 konjskih snaga. Nije to ništa posebno jer su i brodovi u Drugom svetskom ratu često imali znatno više od toga. Očigledno je da se tu radilo o nekom kompromis zbog štednje, a zato je i brod nešto sporiji nego što je to uobičajeno.
Katapulti i operacije s palube
Što se katapulta tiče, iako je brod dosta kraći od američke klase Nimic, osnovna je mehanika na njima otprilike ista.
- Koristi se para iz reaktora koja se komprimira i naglo otpusti, a time avion dobije ogromno ubrzanje, iako nešto manje nego na Nimicu zbog kraćeg puta. To ograničava težinu aviona koji se mogu lansirati, na 22,5 tona, dok je kod američkih to 40 tona. Maksimalna poletna težina usklađena je s Rafalom M koji deluje s ovog nosača aviona. Dnevno se može lansirati između 80 i 100 aviona - ali to je maksimalno, recimo da je onaj održivi kapacitet oko 60-ak dnevno, što se dokazalo kao moguće u operativnom korišćenju, tumači Blaće i dodaje da bi u teoriji s De Gola mogli da polete američki Horneti, ali ne potpuno "natovareni".
- Iako teoretski na brod stane 40 letelica, obično je na brodu 25 ili 26 Rafala M, a ostatak broda drže i dva ili tri AWACS aviona E-2C i oko pet helikoptera za razne namene.
Foto: STRINGER/AFP/Profimedia
Kad govorimo o borbenoj grupi koja prati De Gola, tu su uvek dve ili više fregata/korveta, jedna nuklearna podmornica, ali i potporni brodovi koji nose razne zalihe.
- Sam brod ima i protuzračnu zaštitu - to je sistem PAAMS, radar Arabel i rakete Aster 15 koje imaju domet od 30-ak kilometara. Za dalekometniju zaštitu ipak služe drugi brodovi u borbenoj grupi, kaže Blaće.
Glavni AESA radar broda ugrađen je 2017., ima domet od 400 kilometara i omogućava nosaču avionu da služi i kao admiralski brod. Tu je i radar za otkrivanje ciljeva na površini mora, kao i spomenuti Arabel.
I konačno - De Gol ima 1.950 članova posade, od kojih je 1.350 zaduženo za sam brod, a vazdušna komponenta ima oko 600 članova. Po potrebi je tu i admiralski štab od dodatnih 100 članova, dakle sve zajedno oko 2000 ljudi u punom borbenom sastavu, objašnjava Blaće.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Operativna služba
Kako je brod sad već punih 25 godina u operativnoj službi, dakle praktički od početka veka, čak i uz velike pauze uspeo je da skupi dosta borbenog iskustva.
- Prvo, periodi velikih remonta su svakih sedam godina (punjenje reaktora), što je dosta često zapravo. Prvi je bio 2007./2008., drugi 2017./2018., a treći je trajao pune dve godine, od 2023. do 2025. Prva veća operacija u kojoj je učestvovao bila je rat u Avganistanu, kada su operacije iz Arapskog zaliva s njega izvodili stariji Super Étendardi, a kao zaštita su im služili Rafali koji tada još nisu imali mogućnost delovanja vazduh-zemlja. Ukupno je tokom dve godine izvršeno 710 borbenih poletanja, kaže Blaće.
Foto: Javno vlasništvo/Vikipedija
Kako najveću borbenu operaciju De Gol ističe vojnu intervenciju u Libiji 2011. godine:
- Tada su s Rafalima četiri meseca neprekidno leteli s broda i izvršili 1.100 borbenih misija. Nakon tog intenzivnog angažmana usledilo je duže razdoblje remonta. Potom je 2015. i 2016. učestvovao u akcijama protiv ISIS-a u Iraku i Siriji. Može se reći da je u sve tri operacije De Gol ispunio svoje zadatke.
Za ovaj brod očekuje se da u službi bude barem do kraja 2030-ih, otprilike do datuma stupanja u službu njegovog naslednika, nosača aviona "France Libre".
- I dalje ne znamo hoće li to biti samo jedan brod u klasi, ali drugi zasad nije najavljen. Mislim da si Francuska može priuštiti još jedan nosač aviona, a koji će koštati oko 10-ak milijardi eura. Naravno, tu je i cena održavanja - na primer, operacije De Gola godišnje koštaju oko 120 miliona evra, svaki veći remont košta između 1 i 1,5 milijardi evra, što znači da sve zajedno u proseku na njega godišnje ode 250 miliona. Kada računate njegov celi životni vek, De Gol će koštati 15 milijardi evra i to je cena koju se mora gledati kod odluke o drugom nosaču aviona.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
O novom nosaču aviona France Libre, osim cene, zasad se zna da će imati deplasman oko 80.000 tona, biće dug 310 metara i planira se da nosi 60 aviona sledeće generacije, koji će biti veći i teži od postojećih, objašnjava sagovornik.
- Govorimo o izgradnji od 10 godina i stupanju u službu oko 2038. godine, zajedno s tim avionima nove generacije, zaključuje Blaće.
BONUS VIDEO:
