Posle duže pauze, Ana Nikolić vratila se na muzičku scenu prvim delom albuma “Hvala, doviđenja”. Objavila je pet novih pesama, koje su produkt saradnje i emotivne veze sa kompozitorom i producentom Goranom Ratkovićem Raletom.
Publiku je posebno dotakla balada “Terasa s pogledom na zid”, čiji je tekst zapravo Anino emotivno obraćanje majci Miljani.
“Izvini, stani na sekund, znamo li se? Oči su te moje prvu videle... Sećaš li se onih cipela, bez para za njih? A meni su se baš mnogo svidele. Srce ti oslepelo, al' me pogledaj. Loše sam ti ispala, gadan osećaj... I kad nisam – kriva sam, al' to je tvoj stid, sve terase moje zbog tebe su s pogledom na zid”.
Pevačica je poslednjih godina u prilično zategnutim odnosima s majkom, o čemu je svojevremeno I pričala:
Pročitajte još
– Moja majka je stalno u ulozi neke žrtve, njoj nikad ničega nije dovoljno. I ja sam to prepoznala kod sebe. Tokom terapije smo došle do toga. Ako je petica, zašto nije pet plus? Ako si treća na krosu, što nisi prva? Ako si prva, što nisi pre prvog? To mesto ne postoji, ali neka ga izmisle. I sve to iz nekog nezadovoljstva, samo njoj poznatog. Nikad dovoljno i nikad dovoljno dobro. Navikla sam da ne valjam. Ja sam crna ovca familije. Prihvatila sam tu ulogu i igram je revnosno – izjavila je svojevremeno Ana Nikolić.