''Na današnji dan, tačno pre 60 godina, Ivo Andrić „majstor pripovedačke umetnosti“ primio je prestižno, verovatno i najvažnije odličje svetske kulture – Nobelovu nagradu za književnost,
U obrazloženju Nobelovog komiteta se navodi da je Andrić dobio prestižnu nagradu „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje".
Čitajući Andrića oduvek me je fasciniralo njegovo duboko psihološko poniranje u egzistencijalno-duhovne probleme čoveka, kao što su strah, život i smrt, i lakoća kojom je uspeo da svoju misao pretoči perom u pisanu reč. Andrić je na brilijantan način dao svoju vizuru čovekovog umetničkog nagona kao „instinktivnog otpora protiv smrti i nestajanja” koji „u svojim najvišim oblicima i dometima poprima oblik samog života”. Umetnost, po njemu, "pobeđuje sve, pa i samu smrt, a svako pravo umetničko delo čovekova je pobeda nad prolaznošću života".
Stvarna i najveća opasnost nije u opasnostima koje nam zaista prete, nego u strahu koji je u nama. Jer, čega se sve mi ljudi ne bojimo? Zaraza, novih bolesti, i smrtonosnih pronalazaka o kojima čitamo u novinama, policijskih mera, čak i onih koje se ne odnose i ne mogu odnositi na nas, svojih rođenih noćnih pomisli, koje imaju koren ne u spoljnoj stvarnosti, nego u našim slabim živcima i usnulom razumu. Znači, strah treba ubiti u korenu, treba uništiti sposobnost čovekovu da se boji, istrgnuti je iz čoveka kao što se vade nezdravi i osetljivi krajnici“, napisao je patrijarh na svom Instagram nalogu.
Pročitajte još
