Pas lutalica je napao trudnicu dok je šetala svog psa, a sat vremena kasnije, isti pas je ujeo čoveka u blizini pekare. Koliko je napuštenih pasa zaista na ulicama Srbije i koliko su oni opasni? Da li su veći problem sami napušteni psi ili činjenica da su ljudi odlučili da ih napuste? U emisiji "Uranak" na televiziji K1, o ovoj temi govorili su dr Branimir Lazić, veterinar i Aleksandra Bjelić iz udruženja Animal Rescue Srbija.
"Pas češće napada čoveka sa psom jer napada psa. Psi su teritorijalne životinje koje brane svoju teritoriju, što je prvi razlog za napad. Drugi razlog često je konkurentnost. Mužjaci napadaju mužjake, a ženke ženke. Veći broj napada se dešava sezonski. Psi ulaze u estro (supolni žar) dva puta godišnje i statistički gledano, napadi su češći kada su kuje u teranju. Jako bitna stvar za psihologiju pasa je i taj momenat estrusa", objasnio je veterinar i dodao:
"Psi u čoporu češće napadaju i ponašaju se po liderskom principu. Oni atakuju na hranu, nove pridošle pse ili osobe koje im se suprotstavljaju na njihovom teritoriju".
Razlika u napadima između psa lutalice i psa koji ima vlasnika?
"Razlika je u tome što napadi mogu da budu pravne i zdravstvene prirode. Ako pas ima vlasnika koji se brinuo o njegovom zdravlju, redovno ga vakcinisao, osoba koja je ozleđena, nema brigu. Tada ne mora da se vrši opservacija na besnilo, u suprotnom, to je veoma kompleksna i potencijalno smrtonosna zarazna bolest. Svi u tom lancu su dužni da ispituju postoji li opasnost od prenosa besnila na čoveka", rekao je veterinar i dodao:
"Postoje psi koji imaju niži prag tolerancije. Međutim, ako se pas uzme kao štene i vlasnik je svestan tog problema, može svojim radom da utiče na smanjenje agresije".
Zbog čega se pitbul smatra najagresivnijim psom?
"Te rase, kao i još neke druge, imaju niži prag tolerancije i one su u prošlosti selekcionisane da se bave tim osobinama. Godinama unazad ide kontra-selekcija. LJudi koji vole tu rasu i koji su pravi poštovaoci te rase, sada rade na tome da suzbiju agresiju, osim onih koji su nesavesni. Smatra se da ilegalnih borbi pasa i dalje ima, kao i da nekome može pobeći takav pas. Bio je slučaj smrti novinara koji je na izdržavanju zatvorske kazne ostavio drugom licu pse na čuvanje, a već su bili dresirani za odbranu njegovog poseda, ali se drugo lice nije snašlo. Sve je u dresuri. Svaki vlasnik koji primeti simptome agresije kod svog ljubimca, treba da se konsultuje sa stručnjakom. Postoje metode vaspitanja kako suzbiti agresiju kod psa", objasnio je veterinar.
Aleksandra Bjelić iz udruženja Animal Rescue Srbija istakla je da uvek u leglu postoji dominantni pas.
"Mi u leglu uvek imamo dominantne pse koji se prepoznaju, kao i one malo povučenije. Ako se odlučite za dominantnog psa, on će se boriti da bude glavni, ali vlasnik mora na vreme da utiče i da ga koriguje. Ipak, to ne znači agresiju. Psi se ne rađaju s agresijom, niti je to karakteristika određene rase koja je agresivna", rekla je Aleksandra i objasnila:
"Dominantnost psa znači da prvi ide za hranom i nameće se drugim psima. On može da bude teritorijalan, ali to ne znači da je ili da će biti agresivan", rekla je Aleksandra, objašnjavajući zašto su vlasnički psi često agresivni.
"Razlog je često nepravilna socijalizacija. Važno je da vlasnik počne sa ranom i pravilnom socijalizacijom nakon što pas napuni tri meseca, kako bi se sprečilo agresivno ponašanje. Moramo ga navikavati na druge pse, spoljne zvukove, prirodu, decu, ljude i kontakt sa ljudima, kako bi postao pravilno socijalizovan".
Što se tiče dresure, dobro je započeti sa dresurom od trećeg meseca. Pravilna dresura apsolutno može da koriguje takvo ponašanje, rekla je Aleksandra i objasnila da neke vrste dresure, koje su preterano stroge, mogu da izazovu frustraciju kod psa.
"Frustracija može da nastane, zavisno od karaktera psa. Važno je pažljivo birati dresera i poželjno je da vlasnik bude prisutan tokom dresure, jer pas može da bude negativno pogođen ako se vlasnik nepravilno nosi sa njim nakon što se vrati sa dresure".
Pas koji je u Nišu napao dvoje ljudi je uhvaćen i ispostavilo se da nema čip, a ni vlasnika. Na pitanje kolika je mogućnost da pitbul zaista nema vlasnika, Aleksandra je rekla:
"Postoji mogućnost. Mi stalno apelujemo na građane da čipuju i vakcinišu svoje pse. Svi oni koji nemaju čip, a nađu se na ulici, vode se kao nevlasnički psi. To se često dešava, ne samo kod pit bulova, nego i kod drugih rasa. Može se desiti da je pas pobegao ili da je bio u borbama, pa je pobegao odande ili je jednostavno izbačen na ulicu. Ali, ako je pas pobegao od vlasnika, a nema čip, onda je vlasnik neodgovoran", zaključila je Aleksandra u emisiji "Uranak" na televiziji K1.
BONUS VIDEO
