Пас луталица је напао трудницу док је шетала свог пса, а сат времена касније, исти пас је ујео човека у близини пекаре. Колико је напуштених паса заиста на улицама Србије и колико су они опасни? Да ли су већи проблем сами напуштени пси или чињеница да су људи одлучили да их напусте? У емисији "Уранак" на телевизији К1, о овој теми говорили су др Бранимир Лазић, ветеринар и Александра Бјелић из удружења Анимал Ресцуе Србија.
"Пас чешће напада човека са псом јер напада пса. Пси су територијалне животиње које бране своју територију, што је први разлог за напад. Други разлог често је конкурентност. Мужјаци нападају мужјаке, а женке женке. Већи број напада се дешава сезонски. Пси улазе у естро (суполни жар) два пута годишње и статистички гледано, напади су чешћи када су кује у терању. Јако битна ствар за психологију паса је и тај моменат еструса", објаснио је ветеринар и додао:
"Пси у чопору чешће нападају и понашају се по лидерском принципу. Они атакују на храну, нове придошле псе или особе које им се супротстављају на њиховом територију".
Разлика у нападима између пса луталице и пса који има власника?
"Разлика је у томе што напади могу да буду правне и здравствене природе. Ако пас има власника који се бринуо о његовом здрављу, редовно га вакцинисао, особа која је озлеђена, нема бригу. Тада не мора да се врши опсервација на беснило, у супротном, то је веома комплексна и потенцијално смртоносна заразна болест. Сви у том ланцу су дужни да испитују постоји ли опасност од преноса беснила на човека", рекао је ветеринар и додао:
"Постоје пси који имају нижи праг толеранције. Међутим, ако се пас узме као штене и власник је свестан тог проблема, може својим радом да утиче на смањење агресије".
Због чега се питбул сматра најагресивнијим псом?
"Те расе, као и још неке друге, имају нижи праг толеранције и оне су у прошлости селекционисане да се баве тим особинама. Годинама уназад иде контра-селекција. Људи који воле ту расу и који су прави поштоваоци те расе, сада раде на томе да сузбију агресију, осим оних који су несавесни. Сматра се да илегалних борби паса и даље има, као и да некоме може побећи такав пас. Био је случај смрти новинара који је на издржавању затворске казне оставио другом лицу псе на чување, а већ су били дресирани за одбрану његовог поседа, али се друго лице није снашло. Све је у дресури. Сваки власник који примети симптоме агресије код свог љубимца, треба да се консултује са стручњаком. Постоје методе васпитања како сузбити агресију код пса", објаснио је ветеринар.
Александра Бјелић из удружења Анимал Ресцуе Србија истакла је да увек у леглу постоји доминантни пас.
"Ми у леглу увек имамо доминантне псе који се препознају, као и оне мало повученије. Ако се одлучите за доминантног пса, он ће се борити да буде главни, али власник мора на време да утиче и да га коригује. Ипак, то не значи агресију. Пси се не рађају с агресијом, нити је то карактеристика одређене расе која је агресивна", рекла је Александра и објаснила:
"Доминантност пса значи да први иде за храном и намеће се другим псима. Он може да буде територијалан, али то не значи да је или да ће бити агресиван", рекла је Александра, објашњавајући зашто су власнички пси често агресивни.
"Разлог је често неправилна социјализација. Важно је да власник почне са раном и правилном социјализацијом након што пас напуни три месеца, како би се спречило агресивно понашање. Морамо га навикавати на друге псе, спољне звукове, природу, децу, људе и контакт са људима, како би постао правилно социјализован".
Што се тиче дресуре, добро је започети са дресуром од трећег месеца. Правилна дресура апсолутно може да коригује такво понашање, рекла је Александра и објаснила да неке врсте дресуре, које су претерано строге, могу да изазову фрустрацију код пса.
"Фрустрација може да настане, зависно од карактера пса. Важно је пажљиво бирати дресера и пожељно је да власник буде присутан током дресуре, јер пас може да буде негативно погођен ако се власник неправилно носи са њим након што се врати са дресуре".
Пас који је у Нишу напао двоје људи је ухваћен и испоставило се да нема чип, а ни власника. На питање колика је могућност да питбул заиста нема власника, Александра је рекла:
"Постоји могућност. Ми стално апелујемо на грађане да чипују и вакцинишу своје псе. Сви они који немају чип, а нађу се на улици, воде се као невласнички пси. То се често дешава, не само код пит булова, него и код других раса. Може се десити да је пас побегао или да је био у борбама, па је побегао оданде или је једноставно избачен на улицу. Али, ако је пас побегао од власника, а нема чип, онда је власник неодговоран", закључила је Александра у емисији "Уранак" на телевизији К1.
БОНУС ВИДЕО
