Na Prokopijevdan svaki Srbin će ispoštovati 2 važna pravila:

- Nema kupanja u reci

- I nikakvo kopanje nije dozvoljeno, čak ni sahrana.

Ova pravila datiraju od davnina i veruje se da su praktikovana vekovima jer sredinom jula uvek bila velika vrućina, a kupanje po vrućini ili težak fizički rad uvek su dovodili do fatalnih događaja.

foto: Jutjub printskrin

 

 

Ipak, narod je to pripisivao kazni ognjenog sveca pa su sa strahopoštovanjem praznovali Prokopijevdan.

Sveti velikomučenik Prokopije je hrišćanski svetitelj iz 4. veka. Rođen je u Jerusalimu. Ime po rođenju bilo mu je Neanije, a bio je vojvoda u službi cara Dioklecijana. Prema legendi, u vreme progona hrišćana, Dioklecijan je odredio Neanija da s jednim odredom vojske ide u Aleksandriju i tamo zatre hrišćane. Na tom putu desio se jak zemljotres nakon koga mu se obratio Bog rečima: „Neanije, kamo ideš, i na koga ustaješ?”. Na njegovo pitanje: „Ko si ti, Gospode? Ne mogu da te poznam”, pokazao se u vazduhu presvetao krst, kao od kristala, i začuo se glas: “Ja sam Isus raspeti Sin Božji, ovim znamenjem koje si video pobeđuj neprijatelje svoje, i mir moj biće s tobom”.

Taj doživljaj potpuno je obrnuo i promenio život vojvode Neanija. Kao pobedilac ušao je u Jerusalim i objavio majci da je hrišćanin. Izveden pred sudiju, on skide sa sebe pojas vojvodski i mač, i baci pred sudiju, pokazavši time, da je on samo vojnik Hrista Cara.

Posle velikih mučenja bačen je u tamnicu, gde mu se opet javio Gospod Isus Hristos, koji ga je krstio i dao mu ime Prokopije. Jednog dana došlo mu je na tamnički prozor 12 žena i rekle su mu: "I mi smo sluškinje Hristove." Optužene za ovo one su bačene u istu tamnicu, gde ih je sveti Prokopije učio veri Hristovoj, a naročito tome kako će primiti mučenički venac. Zato se u činu venčanja pominje sveti Prokopije, pored bogovenčanog cara Konstantina i Jelene.