Na Prokopijevdan svaki Srbin će ispoštovati 2 važna pravila:
- Nema kupanja u reci
- I nikakvo kopanje nije dozvoljeno, čak ni sahrana.
Ova pravila datiraju od davnina i veruje se da su praktikovana vekovima jer sredinom jula uvek bila velika vrućina, a kupanje po vrućini ili težak fizički rad uvek su dovodili do fatalnih događaja.
Pročitajte još
Ipak, narod je to pripisivao kazni ognjenog sveca pa su sa strahopoštovanjem praznovali Prokopijevdan.
Sveti velikomučenik Prokopije je hrišćanski svetitelj iz 4. veka. Rođen je u Jerusalimu. Ime po rođenju bilo mu je Neanije, a bio je vojvoda u službi cara Dioklecijana. Prema legendi, u vreme progona hrišćana, Dioklecijan je odredio Neanija da s jednim odredom vojske ide u Aleksandriju i tamo zatre hrišćane. Na tom putu desio se jak zemljotres nakon koga mu se obratio Bog rečima: „Neanije, kamo ideš, i na koga ustaješ?”. Na njegovo pitanje: „Ko si ti, Gospode? Ne mogu da te poznam”, pokazao se u vazduhu presvetao krst, kao od kristala, i začuo se glas: “Ja sam Isus raspeti Sin Božji, ovim znamenjem koje si video pobeđuj neprijatelje svoje, i mir moj biće s tobom”.
Taj doživljaj potpuno je obrnuo i promenio život vojvode Neanija. Kao pobedilac ušao je u Jerusalim i objavio majci da je hrišćanin. Izveden pred sudiju, on skide sa sebe pojas vojvodski i mač, i baci pred sudiju, pokazavši time, da je on samo vojnik Hrista Cara.
Posle velikih mučenja bačen je u tamnicu, gde mu se opet javio Gospod Isus Hristos, koji ga je krstio i dao mu ime Prokopije. Jednog dana došlo mu je na tamnički prozor 12 žena i rekle su mu: "I mi smo sluškinje Hristove." Optužene za ovo one su bačene u istu tamnicu, gde ih je sveti Prokopije učio veri Hristovoj, a naročito tome kako će primiti mučenički venac. Zato se u činu venčanja pominje sveti Prokopije, pored bogovenčanog cara Konstantina i Jelene.