Prema hrišćanskoj tradiciji, kada je zavoleo Hrista više od sveta i svega na svetu, on je ostavio sve i povukao se u pustinju, gde se zamonašio. Sveti Ilija prorok javio mu se i odveo ga na goru zvanu Malea, do Svete gore. On je tu, prema hrišćanskoj tradiciji, živeo usamljen, samo s Bogom, u danonoćnoj molitvi. Mada se on krio od sveta, nije se mogao sakriti. Kada su saznali za svetost njegovog života, počeli su ljudi k njemu dolaziti i dovoditi svoje bolesnike. Hrišćani veruju da je sveti Toma lečio ljude od svake bolesti i izbavljao od svake nevolje.
On je čudesno iscenjivao svaku bolest, slepima davao vid, hromima vraćao sposobnost da pravo i lako hode; i na bezvodnom mestu on molitvom izvede izvor vode. Stojeći na molitvi, prepodobni je sijao kao ognjeni stub, što su sa velike daljine viđali ljudi očišćenoga razuma.
Prepodobni Toma činio je mnoga čudesa ne samo za života svoga na zemlji, nego i po prestavljenju svom k Bogu njegove česne mošti tvorile su čudesa: jer ljudi koji su sa verom dolazili, dobijali su vrlo brzo i na natprirodan način isceljenja od svakovrsnih nevolja i neizlečivih bolesti, i od besomučnosti - svetim molitvama njegovim. Umro je u X veku.
Pravoslavna crkva proslavlja ga 7/20. jula.
Molitva
Bože otaca naših, čini uvek sa nama po Tvojoj krotosti, ne napuštaj nas Tvojom milošću, no njihovim molitvama u miru uredi život naš.
Pročitajte još
