Halid Šeik Muhamed, Valid Muhamed Salih Mubarak Bin Ataš, i Mustafa Ahmed Adam al-Havsavi su godinama u zatvoru u zalivu Gvantanamo na Kubi, čekajući suđenja.
Detalji dogovora nisu objavljeni, ali američki mediji prenose da su optuženi priznali krivicu u zamenu za odustajanje tužilaštva od traženja smrtne kazne.
Skoro 3.000 ljudi ubijeno je u NJujorku, Virdžiniji i Pensilvaniji u napadima koji su pokrenuli „Rat protiv terora" i invaziju na Avganistan i Irak.
Ovo su bili najsmrtonosniji napadi na američkom tlu od 1941. godine, kada su Japanci udarili na luku Perl Harbor, na Havajima, ubivši 2.400 ljudi.
Dogovor optuženih i tužilaštva objavljen je u pismu koje su tužioci poslali porodicama žrtava, prenosi NJujork tajms.
Pročitajte još
Navodi se da bi optuženi mogli da se pojave pred vojnim sudom sledeće nedelje.
Američko Ministarstvo odbrane saopštilo je da u ovom trenutku ne može da saopšti uslove sporazuma.
Trojica muškarac su optuženi za niz dela, među kojima je napad na civile, kršenje običaja ratovanja, otmice i terorizam.
Smatra se da je Halid Šeik Muhamed glavni idejni tvorac akcije, u kojoj su napadači oteli putničke avione i njima se zabili u kule Svetskog trgovinskog centra u NJujorku i zgradu američkog Pentagona, glavnog sedišta američke vojske, u Vašingtonu.
Četvrti avion srušio se u polju u Pensilvaniji pošto su se putnici suprotstavili otmičarima.
Muhamed, inženjer koji se školovao u Americi, uhvaćen je zajedno sa Havsavijem u Pakistanu u martu 2003.
Tužilaštvo je tvrdilo da je on predstavio Osami Bin Ladenu, vođi Al Kaide, ideju o otmici aviona koji bi potom uleteli u američke zgrade.
Naveli su da je on potom regrutovao i obučio neke od otmičara.
Muhamed je najmanje 183 puta bio podvrgnut velikom broju „unapređenih tehnika ispitivanja", među kojima je simuliranje davljenja, pre nego što je američka vlada zabranila korišćenje takvog sredstva.
Suđenje je odlagano toliko dugo delom zbog straha da su takozvane brutalne tehnike ispitivanja, za koje kritičari kažu da predstavljaju mučenje, mogle da ugroze dokaze protiv zatvorenika.
Administracija američkog predsednika DŽozefa Bajdena navodno je u septembru odbila uslove dogovora sa petoricom muškaraca koji su u Gvantanamu, a među kojima je bio Muhamed.
Muškarci su nadvodno tražili da im Bajden garantuje da neće biti držani u samici i da će imati mogućnost lečenja traume.
Nacionalni savet za bezbednost Bele kuće saopštio je da je predsednička kancelarija informisana o novom dogovoru u sredu i da nisu imali nikakvu ulogu u pregovorima.
DŽim Smit, čija je supruga ubijena u napadu, rekao je za NJujork post da su porodice žrtava „čekale 23 godine dan kada će se pojaviti pred sudom da bi ispričali šta su te životinje uradile našim voljenima".
- Oduzeli su nam tu priliku - rekao je, dodajući da bi trebalo da dobiju „najveću kaznu".
Republikanci su odmah napali Bajdena zbog postizanja dogovora sa optuženima.
- Jedina gora stvar od pregovaranja sa teroristima jeste pregovaranje sa njima kada su u pritvoru - izjavio je senator Mič Mekonel.
(BBC)