Takođe, imajte u vidu da sunčanicu možete da dobijete već posle 10 minuta na suncu.
Lekari savetuju da period od 10 do 17 časova, kada je najtoplije napolju, izbegavate ako je ikako moguće, naročito ukoliko se radi o starijim ljudima, trrdnicama, maloj deci i hroničnim bolesnicima.
Ponovićemo još jednom: nikako ne smete da se igrate sa visokim temperaturama. Bez vode i šešira ne izlazite ni do prodavnice.
A koliko je situacija ozbiljna, najbolje pokazuje podatak da sunčanicu i toplotni udar možete da dobijete već posle 10 do 15 minuta na velikoj vrućini!
Ukoliko se pridržavate nekih osnovnih pravila, možete drastično da smanjite rizik od dobijanja sunčanice.
Pročitajte još
Postoji i takozvana sunčanica sa odloženim dejstvom, kada je potrebno nekoliko sati da se simptomi razviju. Isto važi i za toplotni udar koji je još opasniji jer tada telesna temperatura skače više od 40 stepeni.
Koji su simptomi sunčanice?
Najčešći simptomi sunčanice su glavobolja, mučnina i vrtoglavica.
Najvažnije je da se osoba sa sunčanicom brzo rashladi, a ključno je da telesna temperatura bude manja od 38 stepeni.
Najugoroženije kategorije su: stariji ljudi i deca, osobe sa kardiovaskularnim problemima, dijabetesom, ljudi sa bolestima bubrega i radnici koji rade na otvorenom.
Na ekstremnim temperaturama, čak i ako primenjujete sve mere zaštite, uključujući tu i obavezan šešir ili kapu, moguće je da dobijete sunčanicu, zato vodite računa sve vreme boravka napolju.
Ono što doktori stalno ponavljaju je da obavezno morate da rashladite vrat i potiljak, to su ključne tačke za preživljavanje velikih vrućina. Takođe, se preporučuje hlađenje zglobova na rukama i podlaktica, kao i kože sa unutrašnje strane kolena.
Posle prvih simptoma, posledice sunčanice mogu da traju između šest i osam sati u proseku, dok je oporavak od toplotnog udara mnogo duži, i traje nekoliko dana, piše sajt Healthpartners.com.
Šta da uradite u slučaju sunčanice?
Ako osetite vrtoglavicu, slabost, malaksalost, uznemirenost ili jaku žeđ i jaku glavobolju:
Potražite pomoć, sklonite se na neko hladnije mesto i izmerite temperaturu.
Popijte vodu ili nezaslađeni razređeni voćni sok (više puta po par gutljaja).
Smirite se i lezite u rashlađenu prostoriju.
Pijte tečnosti koje sadrže elektrolite (npr. supa, smuti od povrća i sl.), a ako grčevi traju duže od sat vremena, potražite medicinsku pomoć.
Konsultujte lekara u slučaju drugih tegoba ili ako opisane tegobe traju duže.
Ako član vaše porodice ili ljudi kojima pomažete imaju vruću suvu kožu ili delirijum (nesuvislo pričaju i nemirni su), zujanje u ušima, probleme sa vidom i slabost, konvulzije i/ili su bez svesti, odmah pozovite hitnu pomoć!
Dok čekate Hitnu pomoć, stavite osobu u hladnu prostoriju u horizontalnom položaju, podignite joj noge, skinite odeću i počnite sa spoljnim hlađenjem- stavite joj hladne obloge za vrat, pod pazuh i na prepone ili je rashladite pomoću ventilatora, većom krpom ili prskanjem vodom temperature 25-30˚S.
Izmerite telesnu temperaturu i održavajte je ispod 39 stepeni.
Nemojte joj na svoju ruku davati lekove za snižavanje temperature (nikako acetilsalicilnu kiselinu ili paracetamol)
Ukoliko osoba izgubi svet postavite je u položaj na bok, navodi se u uputstvu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.
BONUS VIDEO:
(Srećna republika)