Boba Stefanović je rođen je 21.maja 1946.godine u Beogradu i odrastao je na Čuburi, u Molerovoj ulici. U njegovoj ulici 1958.godine osnovano je amatersko omladinsko pozorište “Dadov”, gde je maleni Boba pronašao svoj svet. Svirao je gitaru, komponovao, pisao poeziju…
Sa svega petnaest godina, počinje muzičku karijeru. 1962. godine u vokalno-instrumentalnom sastavu “Zlatni dečaci” nastupa najpre kao gitarista, a ubrzo i kao pevač. Sa njima je proveo pet godina. Bila je to jedna od prvih jugoslovenskih rok grupa, uglavnom su svirali obrade stranih hitova, kasnije i autorske pesme, od kojih je najpoznatija “Čudna devojka”.
Nakon “Zlatnih dečaka” Boba postaje član muško-ženskog kvarteta “One i oni” u kojoj su osim njega nastupali Minja Subota, Lidija Kodrič i Daliborka Stojšić. (Može se reći da su bili preteča “Abe”).
A, počeo je da peva slučajno. Na moru, da bi se dopao jednoj devojčici. Dopalo se devojčici, ali i drugima. I vrlo brzo nametnuo se posebnim stilom i glasom. I baš u vreme kada je u Beograd stigla prva ploča Elvisa Prislija, Boba Stefanović je dobio prvi angažman u klubu “Euridika”. A onda su počeli da stižu pozivi sa radio-stanica. Sa grupom dobrih drugara osnovao je “Zlatne dečake”, prvu, kako se nekad zvalo, vokalno-instrumentalnu grupu (VIS) kod nas. Postali su popularni, ali ne i dugotrajni.
Boba nije lio suze za njima, jer su ga ubrzo proslavile “suze radosnice”. Bobine “Suze” postale su simbol domaćeg evergrina, omekšavajući najtvrđa ženska srca. Uspeh te pesme objašnjava lepom, pevljivom melodijom i iskrenim tekstom. Kompozicija je dodirnula mnoga srca i duše. Zlatni dečak za nju je dobio pet zlatnih ploča. A onda su krenule “Kaži mi da još si uvek sama”, “Čuvaj se vatre srca mog”, pa onda “Ruže”...
Pročitajte još
Sledile su potom godine uspona sa grupom “One i oni”. Kazuje da se tih davnih dana zabavljao sa Lidijom Kodrič, a dobar drug je bio i sa Daliborkom Stojišić, koja je bila mis Floride. A jedne nedelje pridružio im se i Minja Subota. Gotovo nehotice, deset godina pre čuvene “Abe” ova četvorka je drmala, naročito u bivšem Sovjetskom Savezu.
Pre “naše Abe”, Boba je harao celim balkanskim regionom. Davnih godina na festivalu “Zlatni jelen” u Brašovu, u Rumuniji, uspeo je da pobedi i čuvenog Hulija Iglesijasa. Boba je bio prvi, a čuveni Španac tek peti. Pevao je i sa Klifom Ričardom, a otvarala su mu se i vrata pariske “Olimpije” i lanca “Šeraton” hotela.
Mnogi nažalost danas ne znaju ko je, a ušao je u istoriju domaće muzike.
Prema istraživanju austrijske akademije svrstan je u jedan od pet najlepših glasova sveta. Ne samo da se ne zna to, već nije poznato i da je bio izvrstan slikar. Uglavnom su mislili da on samo nešto "slika" kad nema dovoljno koncerata, čisto da ubije vreme.
Sve ono što su ljudi imali prilike da vide - da svira klavir, gitaru, usnu harmoniku, bubnjeve - sam je naučio. Toliko samouk i svestran, a opet današnjim generacijama eventualno prepoznatljiv po pesmama "Obriši suze draga" i "Kažu mi da još si uvek sama" koje nije čak sam pisao, već su mu date tek da ih maestralno interpretira i tako im udahne večni život.
Važio je za velikog srcelomca. Držao se devize da “džentlmeni rade i ćute”. Posle brojnih ljubavnih “turbulencija”, skrasio se u trećem braku. Sreću su mi donele i tri ćerke. Sada o boemskom životu “čoveka sa gitarom” svedoče samo priče i anegdote. Uz kafu i po neku cigaretu.
Umro je u Beogradu 9. februara 2015. godine u 69. godini života.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
