Rođena je u Beogradu 1987. a nakon završene Filološke gimnazije, diplomirala je na Akademiji umetnosti u klasi profesora Nebojše Dugalića, kome će kasnije postati asistentkinja na odseku za glumu. Pre svega, ostvarila se kao pozorišna glumica i do svoje 25. godine skoro svaka njena uloga je višestruko nagrađivana najprestižnijim nagradama.
Foto: Petar Milošević
Za ulogu Sene Zolj u predstavi “Otac na službenom putu” dobila je čak osam priznanja, među kojima su Gran pri sarajevskog MESS-a, “Zlatni smijeh” na Zagrebačkim danima satire, Sterijina
nagrada, kao i nagrada “Zoran Radmilović“ na Sterijinom pozorju 2012.
Od tada skoro za svaku pozorišnu ulogu dobija priznanja na regionalnim i međunarodnim festivalima. Posebno je pobrala nagrade i nagrade za uloge Saše u predstavi “Ivanov“, Anisje u komadu “Carstvo mraka“, Dorine u “Tartifu“…
Godišnje nagrade Ateljea 212 za sezonu 2010/11. i Beogradskog dramskog pozorišta za sezonu 2015/16. za najbolje ostvarenu žensku ulogu...
Pročitajte još
Foto: Arhiva Novosti
NJen nesvakidašnji glumački dar prepoznat je i u filmskoj umetnosti. Publika ju je zapamtila kao Rosu u ostvarenju “Beli, beli svet” koja joj je donela pregršt priznanja - Nagrade za najbolju žensku ulogu na festivalima u Kijevu, “Pau” u Francuskoj, “Listopad” u Minsku, na 46. filmskim susretima u Nišu osvojila je FIPRESCI a to priznanje joj je pripalo tri godine kasnije za ulogu Leni u ostvarenju “Neposlušni”. Ista rola je nagrađena najboljom na internacionalnim filmskim festivalima PRIFEST u Prištini i Cinema City u Novom Sadu. I njena Marina u filmu “Ime: Dobrica, prezime: nepoznato“ nagrađena je za najbolju epizodu na Mostar film festivalu.
Širu popularnost je stekla u serijima “Besa“ i “Tajkun”. Ipak, sve do 2020. godine radi kao slobodni umetnik, a ne kao član ansambla. Nagrade kojima je ovenčana, kako nam kaže, prečesto je komentarisala.
- Lepo je kada čovek dobije nagradu. Kratko je lepo. Nakon toga život se vraća u normalan tok u kome to priznanje ne pomaže mnogo. Čak može i da odmogne. Biografija je stvar koja stoji na papiru. Malo kome ona zaista znači, uspeh nije posledica konkretnih ispunjenih kriterijuma. On je nasumičan, i često uslovljen stvarima koje nemaju veze s darom, radom ni ičim sličnim. Ali da li bih opet birala svoj put ovakav, komplikovaniji i na prvi pogled nelogičniji? Bih. U tom smislu ništa ne bih menjala - rekla je Hana.
Živi u centru Beograda, koji je nekad bio prednost a već dugo je nedostupan i raskopan. Ipak, naviknuta je na tu dinamiku ali lutrijom smatra pronalazak mesta za parking.
Život u Srbiji opisuje jednom rečju - preživljavanje. I smatra jasnom svoju poruku koju je nedavno u Narodnom pozorištu u Somboru izjavila kada je, primajući Nagradu za režiju "Bojan Stupica" koja je posthumno dodeljena Igoru Vuku Torbici, rekla: “Čuvajte mlade, to vam je posao”.
- Od kada nas je život grubo zaustavio, u ovim okolnostima pandemije, shvatila sam da mnoge stvari koje sam mislila da znam o sebi, zapravo možda nemaju veze s mozgom. Promene koje osećam kao i preispitivanja nekih utemeljenih stvari su česte, svakodnevne, i dopuštam to sebi, to za mene znači biti svoj. Ne robovati fiksnim vrednostima makar one bile neke koje smo i sami sebi nametnuli. Dopuštati sebi da se stalno pitaš. Da se iznenađuješ. I ne osuđuješ. Eto - izjavila je glumica.
(Nova S)
( Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
