Ovom prilikom se osvrnuo na vaspitanje i odnos roditelja prema svojoj deci:
- Nema venčanja koje sam ja obavio, a da nisam održao baš tu besedu mladencima, upravo pozivajući se na staru indijansku poslovicu koja kaže da su deca gosti u našoj kući. Na nama je da ih obrazujemo, obučemo, vaspitamo, nahranimo i pustimo da idu dalje.
- Iz naše gordosti, i našeg egocentrizma, i naše nesposobnosti da se drugom biću poverimo i prepustimo u potpunosti, mi prisvajamo nešto, u stvari nekog za nešto, i od dece, koja su slobodne ličnosti, pravimo nekoga ko će nama da služi!
- Mnogo odraslih dolazi sa problemima sa roditeljima koji ih ucenjuju i govore: „Ti si pod mojim krovom, ja sam tebe hranio, ti ćeš mene kad ja ostarim…“ Pa čekaj, šta si ti rađao? Slugu?
Pročitajte još
- Znači, ni jedno dete ne treba da služi roditeljima iz moranja več iz ljubavi.
- Ja, recimo, imam fiću. I ja kad sam ga pravio kako sam već hteo, ja sam napravio da bude dvosed. I Pavle priđe i kaže: „A gde ćemo mi?“ Koji vi? Vi ćete da idete, da odrastete, ovo je za mene i za Ivanu. Vi ćete da vozite već svoje i drugo, kola za vas su oni tamo karavani, da vas potovarimo i da teramo.
- Deca moraju da znaju da ja i supruga postojimo i van njih. Da smo postojali i pre njih i da ćemo postojati i posle, dok oni budu bili u svojim porodicama. Tek onda će oni želeti zajednicu sa nama.“
(Still)