Naslednici i unuci su sve vreme uz Rovkićevu kako bi joj najteže dane barem malo olakšali.
- Ne sudi mi po izgledu, ti koji se usuđuješ i da pomisliš da mi sudiš. Ne traži vlagu u oku mome jer će zbog svoje prozračnosti postati nevidljiva za pohotu znatiželje očiju tvojih. Ne trudi se da razumeš moju skrivenu tugu jer ona se ne da razumeti. Dolazi i odlazi kad joj se ćefne. Najčešće kad joj se najmanje nadaš. Prvo se plašiš prisustva njenog, pa odbacivanjem pokušaš da je otreseš, da je se rešiš. I onda kad ti se pogled sretne sa njenim prihvatiš je kao sastavni deo sebe. Tada se više ne nosiš sa njom već je sa dostojanstvom nosiš. Ne, nije to slabost, ni poraz, već jačina koja zadivljuje — napisala je Slavica i dodala:
- E, to je ta tvoja snaga koju sam pokušala da pretočim u reči kojom si zračio u svojoj najtežoj boli, ljubavi moja. To je put do blagoslova koji si ostavio u amanet da ga trasiramo dalje uzdignute glave iako nesnosno boli. Gazimo, gazimo… Napred onako kako si nas učio uz pomoć svih predivnih znanih i neznanih duša. Drage moje, imam potrebu da vam se zahvalim. Hvala za svaku molitvu, poruku, misao podrške. Za svu toplinu zagrljaja na daljinu. I ovog puta opravdali ste moju veru u dobrotu, ljubav i ljude — završila je Rokvićeva.
Podsetimo, na pomen ocu stigao je i Marinkov sin iz vanvračne zajednice Dario koji živi u Kanadi. Nekoliko nedelja biće u porodičnom domu Rokvića.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
Pročitajte još
