Наследници и унуци су све време уз Ровкићеву како би јој најтеже дане барем мало олакшали.
- Не суди ми по изгледу, ти који се усуђујеш и да помислиш да ми судиш. Не тражи влагу у оку моме јер ће због своје прозрачности постати невидљива за похоту знатижеље очију твојих. Не труди се да разумеш моју скривену тугу јер она се не да разумети. Долази и одлази кад јој се ћефне. Најчешће кад јој се најмање надаш. Прво се плашиш присуства њеног, па одбацивањем покушаш да је отресеш, да је се решиш. И онда кад ти се поглед сретне са њеним прихватиш је као саставни део себе. Тада се више не носиш са њом већ је са достојанством носиш. Не, није то слабост, ни пораз, већ јачина која задивљује — написала је Славица и додала:
- Е, то је та твоја снага коју сам покушала да преточим у речи којом си зрачио у својој најтежој боли, љубави моја. То је пут до благослова који си оставио у аманет да га трасирамо даље уздигнуте главе иако несносно боли. Газимо, газимо… Напред онако како си нас учио уз помоћ свих предивних знаних и незнаних душа. Драге моје, имам потребу да вам се захвалим. Хвала за сваку молитву, поруку, мисао подршке. За сву топлину загрљаја на даљину. И овог пута оправдали сте моју веру у доброту, љубав и људе — завршила је Роквићева.
Подсетимо, на помен оцу стигао је и Маринков син из ванврачне заједнице Дарио који живи у Канади. Неколико недеља биће у породичном дому Роквића.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
Прочитајте још
