Ako oko nečega ne sme da bude dileme, onda je to ko je najveći golman sa ovih prostora. U pitanju je naravno legendarni Vladimir Beara kome je čak i čuveni Lav Jašin "skinuo kapu". Kažu da kada je Jašin primio nagradu namenjenu najboljem golmanu Evrope, prvo je spoemuo svog prijatelja i rivala iz Jugoslavije ukazavši mu time najveću moguću čast: "Za mene je Vladimir Beara najbolji", odlučno je rekao jedan od najvećih čuvara mreže svih vremena.
Foto: Vikipedija
Branio je za Hajduk iz Splita u posleratnom periodu, sve do 1955. godine, a potom je pet sezona stajao na golu Crvene zvezde. Kratko je pred kraj karijere igrao i u inostranstvu, nastupao je za Ahen i Viktoriju iz Kelna u Nemačkoj do 1964. godine, dok je i na golu reprezentacije Jugoslavije sakupio čak 59 nastupa tokom pedesetih.
Nažalost, prolazi već deseta godina bez Beare, preminuo je 11. avgusta 2014. godine u Splitu nakon što mu je neko vreme bilo narušeno zdravlje posle šloga. Ono što je zanimljivo je da je sahranjen na katoličkom groblju Lovrinac, što je izazvalo polemiku.
Vladimir Beara je rođen 1928. godine u selu Zelovu u Dalmaciji, u kojem su apsolutno većinski u to vreme živeli Srbi, a za svog života izjašnjavao se kao Srbin, pravoslavac. Takođe, želeo je da počiva na pravoslavnom groblju u rodnom selu, u porti Crkve Svetog Ilije gde su sahranjeni i njegovi preci.
Pročitajte još
Za njegovog života tamo je podigao grobnicu, međutim želja mu nije ispunjena. Sahranili su ga kao katolika u Splitu, na već pomenutom Lovrincu, uz opelo koje su služila tri fratra. Odluku je donela supruga Jadranka.
Foto: Profimedia
- Ja sam odlučila da sahranimo Vladimira Bearu na Lovrincu i to je moje pravo. U Zelovu su mi rekli da je led oštetio grobnicu, a kad sam došla na grob, videla sam da led nije mogao da napravi to, već je to neko uradio namerno - ispričala je tada Jadranka za hrvatske medije, objasnivši zašto je odbila da ispuni njegovu poslednju želju.
Odluka njegove supruge sporna je pre svega iz razloga što je Vladimir Beara tokom života imao velike probleme zbog svoje verosipovesti, posebno dok je igrao za Hajduk. Kako su pisali mediji, saigrači i ljudi iz Hajduka su išli do te mere da su ga čak zbog toga i ponižavali, a upravo to je razlog zbog kojeg je 1955. godine napustio klub nakon osvajanje titule prvaka Jugoslavije sa Splićanima.
Bio je legenda Hajduka u tom trenutku, ali je odlučio da obuče dres Crvene zvezde sa kojom je potom osvojio tri titule i dva Kupa maršala Tita, a ostaće upamćen kao fudbaler koji je uz Dragana DŽajića osvojio najviše titula u prvenstvu velike Jugoslavije (sedam), kao i po tome da su ga mnogi smatrali najboljim golmanom svoje generacije. I ne samo svoje generacije...
Beara je karijeru počeo u Hajduku, odmah posle Drugog svetskog rata u kom je učestvovao. Bilo je to sada već davne 1946. godine, kada je Beara kao osamnaestogodišnjak posmatrao trening Hajduka na Starom placu, pa je dobio poziv da zameni tadašnjeg prvog golmana. Bio je tada kao električar po zanimanju, statirao je i u splitskom pozorištu kao baletan (čak i tokom fudbalske karijere), a kao igrač Hajduka osvojio je tri titule (1950, 1952. i 1955. godine), pa potom prešao u Crvenu zvezdu, sa kojom je bio šampion 1956, 1957, 1959. i 1960. godine, a osvajač Kupa 1958. i 1959. godine.
Iako su ga zbog svojih neverovatnih golmanskih karakteristika zvali "leteći panter" i "čovek od gume", pamti se i da su mu dali nadimak "balerina sa čeličnim rukama", Vladimir Beara je u detinjstvu bio nestašan i doživeo je strašnu nesreću kada je jedva izvukao živu glavu.
Foto: Profimedia
Šta se dogodilo? Vladimir Beara je kao dete udario glavom o kamen dok je s drugom decom skakao u duboku rupu od zemlje i peska. Pao je u komu i lekari u tom trenutku nisu imali dobre prognoze. Kako su pisali mediji, majka Marija ga je iz bolnice u Splitu zaprežnim kolima odvezla u manastir Dragović, gde su mu čitali molitve za ozdravljenje pred ikonom Svete Petke. Vladimir se probudio iz kome i zbog toga je za života ostao religiozan.
Vladimir Beara bio je član tima Crvene zvezde koji je u Beogradu odigrao čuveni meč protiv Mančester junajteda, pre velike Minhenske tragedije. U dresu crveno-belih je u sezoni 1959/60 dobio Žutu majicu Narodnog sporta, kao najbolji fudbaler sezone. Bio je to prvi put da je golman proglašen najboljim igračem.
Za reprezentaciju Jugoslavije nastupao je od 1950. do 1959. godine i za nju igrao 59 puta. U finalu Olimpijskih igara u Helsinkiju 1952. godine odbranio je penal legendarnom Ferencu Puškašu. Jugoslavija je na tom turniru osvojila srebro.
Nastupio je Vladimir Beara i na tri Svetska prvenstva, a bio je i član FIFA tima sveta koji je igrao protiv Engleske 1953. godine. Po okončanju igračke karijere postao je trener i radio u Nemačkoj, Holandiji, Kamerunu, Austriji i SFR Jugoslaviji, međutim nije imao značajnijih uspeha.
"Vladimir Beara i Bora Kostić su najzaslužniji što je Zvezda osvojila tri titule za četiri sezone tokom pedesetih godina. Beara je jedan od najboljih golmana sveta, poseban čovek. Voleo je svoju porodicu, nikome nije smetao i svi smo bili ponosni što ga poznajemo", rekao je Dragoslav Šekularac u jednom intervjuu nakon smrti "velikog Vladimira", a koji je sa golmanom igrao u Crvenoj zvezdi.
"Pamtim ga po tome što je jedne godine u Mostaru odbranio čak pet šansi, zicera, i mi smo pobedili i postali prvaci Jugoslavije. Šta više može da se kaže o golmanu koji nam je na taj način doneo titulu".
BONUS VIDEO:
