U jednom intervjuu koji je dao za "TV Novosti" 2001. godine, Lazović je odgovorio upravo na pitanje o NJegošu, odnosu Srba prema velikom pesniku, te se tom prilikom dotakao i priče o svom poreklu.
Deo iz intervjua pročitajte u nastavku:
- Sreća je što sam kao mlad glumac radio sa gospođom Vidom Ognjenović "Gorski vijenac", po adaptaciji Matije Bećkovića i pokojnog Mihiza. Na tu predstavu u Narodno pozorište u Beogradu dolazili su ljudi koji su tekst već znali napamet. Onda smo se šalili i govorili da, eto, nepismeni Rusi ne znaju napamet Puškina, kao i nepismeni Francuzi što ne znaju Molijera, ali mnogi nepismeni Srbi znaju napamet NJegoša. Bivalo je da cela sala ponekad sa mnom izgovara neke stihove.
Foto: Arhiva TV Novosti
NJegošu ste se vratili i u skorije vreme, često javno kazujete njegove stihove? - glasilo je sledeće pitanje.
- Da. Napravio sam neki eksperiment da poeziju koja je napisana u ovom vremenu govorim paralelno sa poezijom NJegoševom. Prosto se oseti da je NJegoš od najsavremenijih naših pisaca, ali i najpostojaniji, najdostojanstveniji.
Pročitajte još
Šta kao Crnogorac mislite o odnosu naših savremenika prema NJegošu?
Foto: M. Koković
- Ja sam Srbin, nisam Crnogorac. Srbin sam iz Hercegovine, jer je pola Crne Gore Hercegovina. I sam NJegoš je jedan svoj izbor pesama nazvao "Ogledalo srpsko". Smatram da je NJegoš ogledalo u kojem se svaki naš čovek, hteo to ili ne, s vremena na vreme treba da ogledne. Prosto da vidi dokle je došao i šta još može i treba da uradi sa sobom. Smatram da su savremeni srpski pesnici, priznavali to ili ne, upućeni na NJegoša, kao što su grčki na Homera. To što se dogodilo sticajem okolnosti da se NJegoš drži u zatvoru, na vrhu Lovćena, ne u kapeli no u mauzoleju, kao u jednom habzburškom kazamatu, i da mu se opelo nije održalo dvadeset pet godina, bruka je svih nas. Ali, opet se nadam da će taj koji nas je upoznao sa lepotama i moćima slobode biti oslobođen i da će ponovo "prošetati" i Beogradom, i Cetinjem, i Podgoricom, i Mostarom.
BONUS VIDEO:
