OTAC POTEGAO PIŠTOLJ NA NJEGA: Ko je Mitke iz "Nečiste krvi"

Dobar deo epizode posvećen je odnosu između, gazda Jovče (glumi ga Leon Lučev), koji je posle smrti oca Hadži Trifuna preuzeo njegove trgovačke poslove, i Jovčinog sina, Mitketa.

Jovča želi više vremena provede u kući i posveti punu pažnju svojoj miljenici, ćerki Vaski, te planira da trgovačke poslove prepusti Mitketu. Mitke je spreman da se upusti u trgovinu, ali bez obzira na to Jovča je nepoverljiv prema njegovim sposobnostima.

Foto: RTS printskrin

Kada mu da novac i pošalje ga u trgovinu, Mitke odlazi u kafanu, da pije, uživa sa ženama i sluša muziku. Kada to čuje, Jovča besan odlazi u kafanu. Pun srdžbe, kada sina zatekne pijanog, on čak poteže i pištolj na njega. U dramatičnoj sceni, cilja mu pravu u glavu, ali u poslednjem trenutku puca ka tavanici. Besan preti da će sina dovesti u red...

Ulogu Mitketa, filozofa, pesnika i patnika, igrali su, u pozorištu, velikani srpskog glumišta - Čiča Ilija Stanojević, Raša Plaović, LJuba Tadić i drugi. U seriji "Nečista krv" pratimo mladog Mitketa, to jest, njegov život u periodu između dvadesete i četrdesete godine, a ulogu tumači mladi glumac Vučić Perović.

Foto: RTS printskrin

- Zaista mislim da sam osetio tog čoveka. Inspirativne su mi sve priče u vezi sa porodicom, a kod Stankovića vidite njeno sistematsko urušavanje. To mi je veoma dirljivo, jer mislim da je i dan-danas tako. Postoji nesloga o kojoj ljudi retko govore, i mnogi će se prepoznati u Hadži Trifunovoj porodici. Kada su dobre knjige u pitanju, važno je da ih čovek pročita u pravom dobu života. "Nečistu krv" nisam isto shvatio u školi i sada, kada sam je ponovo čitao zbog snimanja. Zato mislim da je ovo serija kojoj će ljudi poželeti da se vrate - rekao je nedavno Perović za "Novosti".

Foto: RTS printskrin

- Nikada dela Bore Stankovića nisam čitao kao lako štivo, samo kao daire i muziku. Naprotiv. Moj lik ima mnogo scena u kafani, ali imam utisak da je pijanstvo u Mitketovom slučaju bilo odgovor na život. Čini mi se da pored sve destruktivnosti koju moj lik ima, on biva pijan na neki herojski način. Mitke nije čovek velikih poteza, često više udovoljava drugima nego sebi, a još jedna važna tema, koju pored porodice, ljubavi i strasti obrađuje Bora, jeste društvena sredina. On nije po njenim šablonima i ti železni okovi etičnosti sputavaju mu život i radost. Nije slobodan i mnogo pati zbog toga, jer radi protiv sebe, a onda snosi odgovornost zato što se, recimo, u braku ponaša raskalašno. To stvara krivicu i onda je alkohol odgovor na nepravdu koju doživljava od oca i života - dodao je Perović.

On je analizirao i ostale muške likove u seriji, odnosno Stankovićevim delima.

- Postoje dve struje muških likova, koje su nasledne. Imate Hadži Trifuna, Jovču i Hadži Tomu, čija narav je stroga, ozbiljna, surova, a nasuprot njima su Efendi Mita i Mitke, koji su melanholični, destruktivni, tananog senzibiliteta i boluju. "Žal za mladost" je pogotovo izražena u "Koštani", jer o njoj poje stariji čovek. Ali težinu toj priči daje to što je Stanković imao 29 ili 30 godina kad je pisao "Koštanu". Mnogo mi je zanimljivije da taj žal tumačim kao žal čoveka koji je u tridesetim godinama, a ne u četrdesetim, pedesetim i šezdesetim. Ja sam sad u tim godinama, i dalje sam mlad za čoveka od 70 godina, ali znam da se neke situacije više neće vratiti. Biće drugih, možda boljih, ali neka poglavlja su zatvorena. I to suočavanje sa prolaznošću nije lako. Čovek treba da zna kako da doskoči i sebi i životu.

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".