Добар део епизоде посвећен је односу између, газда Јовче (глуми га Леон Лучев), који је после смрти оца Хаџи Трифуна преузео његове трговачке послове, и Јовчиног сина, Миткета.
Јовча жели више времена проведе у кући и посвети пуну пажњу својој миљеници, ћерки Васки, те планира да трговачке послове препусти Миткету. Митке је спреман да се упусти у трговину, али без обзира на то Јовча је неповерљив према његовим способностима.
Када му да новац и пошаље га у трговину, Митке одлази у кафану, да пије, ужива са женама и слуша музику. Када то чује, Јовча бесан одлази у кафану. Пун срџбе, када сина затекне пијаног, он чак потеже и пиштољ на њега. У драматичној сцени, циља му праву у главу, али у последњем тренутку пуца ка таваници. Бесан прети да ће сина довести у ред...
Улогу Миткета, филозофа, песника и патника, играли су, у позоришту, великани српског глумишта - Чича Илија Станојевић, Раша Плаовић, Љуба Тадић и други. У серији "Нечиста крв" пратимо младог Миткета, то јест, његов живот у периоду између двадесете и четрдесете године, а улогу тумачи млади глумац Вучић Перовић.
- Заиста мислим да сам осетио тог човека. Инспиративне су ми све приче у вези са породицом, а код Станковића видите њено систематско урушавање. То ми је веома дирљиво, јер мислим да је и дан-данас тако. Постоји неслога о којој људи ретко говоре, и многи ће се препознати у Хаџи Трифуновој породици. Када су добре књиге у питању, важно је да их човек прочита у правом добу живота. "Нечисту крв" нисам исто схватио у школи и сада, када сам је поново читао због снимања. Зато мислим да је ово серија којој ће људи пожелети да се врате - рекао је недавно Перовић за "Новости".
Прочитајте још
- Никада дела Боре Станковића нисам читао као лако штиво, само као даире и музику. Напротив. Мој лик има много сцена у кафани, али имам утисак да је пијанство у Миткетовом случају било одговор на живот. Чини ми се да поред све деструктивности коју мој лик има, он бива пијан на неки херојски начин. Митке није човек великих потеза, често више удовољава другима него себи, а још једна важна тема, коју поред породице, љубави и страсти обрађује Бора, јесте друштвена средина. Он није по њеним шаблонима и ти железни окови етичности спутавају му живот и радост. Није слободан и много пати због тога, јер ради против себе, а онда сноси одговорност зато што се, рецимо, у браку понаша раскалашно. То ствара кривицу и онда је алкохол одговор на неправду коју доживљава од оца и живота - додао је Перовић.
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Погледај галерију
Он је анализирао и остале мушке ликове у серији, односно Станковићевим делима.
- Постоје две струје мушких ликова, које су наследне. Имате Хаџи Трифуна, Јовчу и Хаџи Тому, чија нарав је строга, озбиљна, сурова, а насупрот њима су Ефенди Мита и Митке, који су меланхолични, деструктивни, тананог сензибилитета и болују. "Жал за младост" је поготово изражена у "Коштани", јер о њој поје старији човек. Али тежину тој причи даје то што је Станковић имао 29 или 30 година кад је писао "Коштану". Много ми је занимљивије да тај жал тумачим као жал човека који је у тридесетим годинама, а не у четрдесетим, педесетим и шездесетим. Ја сам сад у тим годинама, и даље сам млад за човека од 70 година, али знам да се неке ситуације више неће вратити. Биће других, можда бољих, али нека поглавља су затворена. И то суочавање са пролазношћу није лако. Човек треба да зна како да доскочи и себи и животу.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".