Univerzitet u Oksfordu je zadržao svoju poziciju najbolje rangiranog univerziteta na svetu rekordnu devetu godinu zaredom, prema ovoj listi, dok ga prate Tehnološki institut Masačusetsa (MIT) koji je na drugom mestu, a iza kojeg su redom Univerzitet Harvard i Univerzitet Prinston, koji je napredovao sa šestog na četvrto mesto za 2025. godinu.
Univerzitet Kembridž je ostao na petom mestu, nepromenjeno u odnosu na prethodnu godinu, dok je Univerzitet Stanford pao sa druge na šestu poziciju.
Inače, institucije iz Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva su podelile svih 10 najboljih mesta, tj. sedam od njih su škole iz SAD, a onih iz Velike Britanije je ukupno tri, uključujući i prvo mesto, u poređenju sa više od 2.000 univerziteta iz 115 država i regiona.
Rangiranje je zasnovano na 18 indikatora učinka u pet kategorija, uključujući nastavu, istraživačko okruženje, kvalitet istraživanja, međunarodnu perspektivu i industriju.
Foto: Profimedia
Pročitajte još
Lista za 2025. takođe je pokazala promenu globalnog pejzaža, pri čemu su mnogi evropski univerziteti pali na rang listi, dok su azijske institucije nastavile da poboljšavaju svoje globalne pozicije.
Mnogi evropski univerziteti su pali na listi
Izuzimajući druge države i regione, prva tri univerziteta u Evropi su svi iz Ujedinjenog Kraljevstva i uključuju Univerzitet Oksford, Univerzitet Kembridž i "Imperial College" London.
Švajcarski univerzitet ETH Cirih zauzeo je četvrto mesto u Evropi i 11. u svetu. Sledi Univerzitetski koledž London (UCL), koji je bio 22. u svetu.
Nemačka je takođe bila zastupljena u 10 najboljih u Evropi, sa Tehničkim univerzitetom u Minhenu i LMU Minhen koji su zauzeli 26. odnosno 38. mesto u svetu.
Foto: Tviter printskrin/@procesaleando/Zoran Jovanović Mačak
Među ostalim vrhunskim evropskim univerzitetima bili su francuski "PSL Research University" i belgijski KU Leuven, a oba su obezbedila mesta u 50 najboljih škola u svetu.
Drugu godinu zaredom, Azija je bila najzastupljeniji kontinent na rang listi.
Neke evropske institucije su takođe iskusile ogroman pad, dok su univerziteti iz Azije, posebno iz kontinentalne Kine, Japana i Južne Koreje, napredovali.
"Sjajno je videti da se toliko od 200 najboljih evropskih univerziteta pomera na svetskoj rang-listi univerziteta Times Higher Education-a", rekao je u saopštenju Fil Bejti, glavni službenik za globalne poslove Times Higher Education-a.
"Ali evropski univerziteti ne bi trebalo da sumnjaju da konkurencija u rangiranju raste iz godine u godinu i da to dolazi iz Azije, a univerziteti iz kontinentalne Kine i Južne Koreje, posebno, brzo napreduju na tabeli", dodao je on.
Foto: Profimedia
Zemlje poput Francuske, Holandije i Švajcarske zabeležile su pad svojih univerziteta na rang listi. Na primer, osam od 12 rangiranih univerziteta u Holandiji je palo, a Tehnološki univerzitet Delft pao je na 56. poziciju u svetu.
U Francuskoj je 19 od 50 univerziteta palo, dok je 10 zabeležilo svoje najgore rangiranje ikada.
Švajcarska je takođe imala pad za nekoliko univerziteta, iako još uvek održava neke visoko rangirane institucije.
Uprkos ovim trendovima, neke evropske zemlje su napravile značajna poboljšanja.
Ovo uključuje Nemačku koja je zabeležila prekretnicu sa Tehničkim univerzitetom u Minhenu koji se popeo na 26. mesto, najvišu poziciju za nemački univerzitet na rang listi.
Iako Evropa većinu svojih najviših mesta globalno na rang-listi duguje Velikoj Britaniji, zemlje poput Nemačke, Francuske i Holandije takođe imaju snažno prisustvo, sa više univerziteta među 100 najboljih u svetu.
Nordijske zemlje, posebno Švedska, Danska i Finska, takođe nastavljaju da pokazuju stabilan napredak na globalnoj rang listi, jer su njihovi univerziteti ili poboljšali ili zadržali svoje pozicije.
Švedska je uspela da zadrži svoje prisustvo u prvih 50, pri čemu se Karolinski institut popeo za jedno mesto, pa je 49. na svetu, dok je Danska obezbedila mesto među 100 najboljih na svetu, koju predstavlja Univerzitet u Kopenhagenu, koji je ove godine rangiran na 97. mestu.
BONUS VIDEO
