Универзитет у Оксфорду је задржао своју позицију најбоље рангираног универзитета на свету рекордну девету годину заредом, према овој листи, док га прате Технолошки институт Масачусетса (МИТ) који је на другом месту, а иза којег су редом Универзитет Харвард и Универзитет Принстон, који је напредовао са шестог на четврто место за 2025. годину.

Универзитет Кембриџ је остао на петом месту, непромењено у односу на претходну годину, док је Универзитет Станфорд пао са друге на шесту позицију.

Иначе, институције из Сједињених Држава и Уједињеног Краљевства су поделиле свих 10 најбољих места, тј. седам од њих су школе из САД, а оних из Велике Британије је укупно три, укључујуц́и и прво место, у поређењу са више од 2.000 универзитета из 115 држава и региона.

Рангирање је засновано на 18 индикатора учинка у пет категорија, укључујуц́и наставу, истраживачко окружење, квалитет истраживања, међународну перспективу и индустрију.

Фото: Профимедиа

 

 

Листа за 2025. такође је показала промену глобалног пејзажа, при чему су многи европски универзитети пали на ранг листи, док су азијске институције наставиле да побољшавају своје глобалне позиције.

Многи европски универзитети су пали на листи

Изузимајући друге државе и регионе, прва три универзитета у Европи су сви из Уједињеног Краљевства и укључују Универзитет Оксфорд, Универзитет Кембриџ и "Империал Цоллеге" Лондон.

Швајцарски универзитет ЕТХ Цирих заузео је четврто место у Европи и 11. у свету. Следи Универзитетски колеџ Лондон (УЦЛ), који је био 22. у свету.

Немачка је такође била заступљена у 10 најбољих у Европи, са Техничким универзитетом у Минхену и ЛМУ Минхен који су заузели 26. односно 38. место у свету.

Фото: Твитер принтскрин/@procesaleando/Зоран Јовановић Мачак

 

 

Међу осталим врхунским европским универзитетима били су француски "ПСЛ Ресеарцх Университy" и белгијски КУ Леувен, а оба су обезбедила места у 50 најбољих школа у свету.

Другу годину заредом, Азија је била најзаступљенији континент на ранг листи.

Неке европске институције су такође искусиле огроман пад, док су универзитети из Азије, посебно из континенталне Кине, Јапана и Јужне Кореје, напредовали.

"Сјајно је видети да се толико од 200 најбољих европских универзитета помера на светској ранг-листи универзитета Тимес Хигхер Едуцатион-а", рекао је у саопштењу Фил Бејти, главни службеник за глобалне послове Тимес Хигхер Едуцатион-а.

"Али европски универзитети не би требало да сумњају да конкуренција у рангирању расте из године у годину и да то долази из Азије, а универзитети из континенталне Кине и Јужне Кореје, посебно, брзо напредују на табели", додао је он.

Фото: Профимедиа

 

 

Земље попут Француске, Холандије и Швајцарске забележиле су пад својих универзитета на ранг листи. На пример, осам од 12 рангираних универзитета у Холандији је пало, а Технолошки универзитет Делфт пао је на 56. позицију у свету.

У Француској је 19 од 50 универзитета пало, док је 10 забележило своје најгоре рангирање икада.

Швајцарска је такође имала пад за неколико универзитета, иако још увек одржава неке високо рангиране институције.

Упркос овим трендовима, неке европске земље су направиле значајна побољшања.

Ово укључује Немачку која је забележила прекретницу са Техничким универзитетом у Минхену који се попео на 26. место, највишу позицију за немачки универзитет на ранг листи.

Иако Европа вец́ину својих највиших места глобално на ранг-листи дугује Великој Британији, земље попут Немачке, Француске и Холандије такође имају снажно присуство, са више универзитета међу 100 најбољих у свету.

Нордијске земље, посебно Шведска, Данска и Финска, такође настављају да показују стабилан напредак на глобалној ранг листи, јер су њихови универзитети или побољшали или задржали своје позиције.

Шведска је успела да задржи своје присуство у првих 50, при чему се Каролински институт попео за једно место, па је 49. на свету, док је Данска обезбедила место међу 100 најбољих на свету, коју представља Универзитет у Копенхагену, који је ове године рангиран на 97. месту.

БОНУС ВИДЕО