On se na početku svoje ispovesti prisetio detinjstva i svojim početaka sa bratom blizancem Nenadom, sa kojim je imao bend.
NJegova životna priča odvija se između tri grada: Štutgarta, Priboja i Beograda. Rođen u Nemačkoj, Peđa je proveo detinjstvo u Pribojskoj Banji, pre nego što se sa 14 godina vratio u Nemačku.
- Rođen sam u Nemačkoj, roditelji su mi porijeklom iz Priboja, imamo kuću u Pribojskoj Banji. Moja sestra, Nenad i ja smo rođeni u Štutgartu, a kada sam imao šest godina, preselili smo se u Priboj. Kada smo završili osnovnu školu sa 14 godina smo se vratili za Nemačku i sa 24 godine Nenad i ja smo došli u Beograd – prisetio se Jovanović.
Brat blizanac Nenad uvek mu je bio i ostao najveća podrška u karijeri.
- Zajedno smo sve radili, odrastali, išli u školu, išli na fakultet. Dok nas je mama oblačila, oblačili smo se isto, posle smo kupovali različite stvari. Što se tiče sporta, uvek smo nešto probali, ali nikada nismo bili istrajni, samo smo igrali fudbal u kraju, par puta sam išao u teretanu, ali nisam bio uporan – nastavlja Peđa.
Pročitajte još
Kako kaže, od kada zna za sebe maštao je da svira neki instrument, a nižu muzičku školu je završio u Pribojskoj Banji.
Prve tezge Peđa i Nenad imali su sa 16 godina, kada su počeli da nastupaju na rođendanima.
- Svima je bilo zanimljivo što smo blizanci. Prvo smo svirali harmonike, pa onda Nenad klavijaturu, a ja sam nastavio harmoniku, a onda je on počeo da peva. Odlučili smo da odemo par meseci u Beograd, ali nikad se nismo vratili. Kada smo bili u grupi „Blizanci“, koju smo osnovali 2003. godine, on je sve pevao, a ja sam bio prateći vokal i svirao sam. Onda se desio hit „Laki”. LJudi je i danas znaju, čak me na ulici sretnu i kažu mi Laki. Sada je pevam često na nastupima. Tada nam je tekstove pisala Marina Tucaković. U to vreme ja nikada nisam pevao prvi glas, a grupa „Blizanci“ se raspala 2008. godine - rekao je Peđa.
Kako je prepoznatljiv po promuklom glasu, otkrio je u čemu leži tajna.
- Imao sam operaciju ciste i jedna glasnica mi je oštećena. Fabrički sam promukao i imam promuklu boju glasa. To je možda sreća u nesreći. Posebnoj emociji doprinio je i moj boemski život kojeg sam se rešio. Imao sam ozbiljan problem sa alkoholom, koji sam, hvala Bogu, rešio. Godinama nisam imao rešenje za to. Javno govorim o tome. Voleo bih da moja jeca, dva sina i kćerka, nikad u životu ne probaju alkohol – iskren je Peđa.