Он се на почетку своје исповести присетио детињства и својим почетака са братом близанцем Ненадом, са којим је имао бенд.
Његова животна прича одвија се између три града: Штутгарта, Прибоја и Београда. Рођен у Немачкој, Пеђа је провео детињство у Прибојској Бањи, пре него што се са 14 година вратио у Немачку.
- Рођен сам у Немачкој, родитељи су ми поријеклом из Прибоја, имамо кућу у Прибојској Бањи. Моја сестра, Ненад и ја смо рођени у Штутгарту, а када сам имао шест година, преселили смо се у Прибој. Када смо завршили основну школу са 14 година смо се вратили за Немачку и са 24 године Ненад и ја смо дошли у Београд – присетио се Јовановић.
Брат близанац Ненад увек му је био и остао највећа подршка у каријери.
- Заједно смо све радили, одрастали, ишли у школу, ишли на факултет. Док нас је мама облачила, облачили смо се исто, после смо куповали различите ствари. Што се тиче спорта, увек смо нешто пробали, али никада нисмо били истрајни, само смо играли фудбал у крају, пар пута сам ишао у теретану, али нисам био упоран – наставља Пеђа.
Прочитајте још
Како каже, од када зна за себе маштао је да свира неки инструмент, а нижу музичку школу је завршио у Прибојској Бањи.
Прве тезге Пеђа и Ненад имали су са 16 година, када су почели да наступају на рођенданима.
- Свима је било занимљиво што смо близанци. Прво смо свирали хармонике, па онда Ненад клавијатуру, а ја сам наставио хармонику, а онда је он почео да пева. Одлучили смо да одемо пар месеци у Београд, али никад се нисмо вратили. Када смо били у групи „Близанци“, коју смо основали 2003. године, он је све певао, а ја сам био пратећи вокал и свирао сам. Онда се десио хит „Лаки”. Људи је и данас знају, чак ме на улици сретну и кажу ми Лаки. Сада је певам често на наступима. Тада нам је текстове писала Марина Туцаковић. У то време ја никада нисам певао први глас, а група „Близанци“ се распала 2008. године - рекао је Пеђа.
Како је препознатљив по промуклом гласу, открио је у чему лежи тајна.
- Имао сам операцију цисте и једна гласница ми је оштећена. Фабрички сам промукао и имам промуклу боју гласа. То је можда срећа у несрећи. Посебној емоцији допринио је и мој боемски живот којег сам се решио. Имао сам озбиљан проблем са алкохолом, који сам, хвала Богу, решио. Годинама нисам имао решење за то. Јавно говорим о томе. Волео бих да моја јеца, два сина и кћерка, никад у животу не пробају алкохол – искрен је Пеђа.