Nikad nije imao "dlake na jeziku" i uvek je vrlo otvoreno pričao o nimalo lakom odrastanju. Ipak, čini se da se nikad nije ogolio kao u jednom intervjuu pre par godina.
Foto: ATA imag
Govorio je o svojim najvećim ljubavima, školi, trofejima, bratu, smrti majke koju je negovao sa samo 15 godina. Pričao je i o prijateljstvu sa Nemanjom Vidićem, ali i o bivšoj supruzi Ivi Babović, kćerki poznatog biznismena Milije Babovića, sa kojom ima troje dece. Po tome kako je do detalja opisao njihov odnos, čini se da je Iva ostavila neizbrisiv trag u životu trenera FK Vojvodina.
- Moja bivša supruga i ja imamo sjajan odnos, iako nismo zajedno. Upoznali smo se na Dorćolu u kafiću. Bilo je leto, dolazi neka devojka, nosila je japanke i suknjicu, i nešto se valjda desilo u gradu i ona je to prepričavala svom društvu... Ja slušao šta ona priča i uključim se... Kažem, nije to bilo u tom kafiću, već u drugom. Ona me pogleda i kaže: 'Nisam vam dozvolila da pričate sa mnom. Molim vas, gledajte svoja posla!' Ja u tom trenutku opalim da se smejem! Sutradan, Nemanja Vidić i ja odlazimo u kafić i opet je vidim tamo. Ja joj mašem, ona me pogleda, i ne gubim vreme, odmah joj pošaljem turu pića. Prihvata... Nadam se nekoj reakciji, nečemu... Ali ništa. Treći put, to veče, Vida, društvo i ja odemo na neku muziku na splav. Opet sudbina. Moj i njen sto jedan preko puta drugoga. Ona sa šest drugarica. Šta je ovo?! Reko', e sad moram da je upoznam! Nešto smo mi đuskali, ona gleda mene, ja nju... Osamimo se. Ja je pitam šta će da popije, a ona kaže - vodu! Pa, gde vodu, vidi je šta pije?! Mene sramota da naručim neko alkoholno piće, pa i ja naručim vodu. Kad je krenula kući, razmenimo brojeve telefona... Ja se vratim u Šahtjor, ona na studije u London. Zabavljali smo se tako tri i po godine, a u braku smo bili 11 godina - ispričao je Lalatović za "Kurir".
Foto: ATA imag
Kad ju je upoznao, nije imao pojma ko je ona.
- Nisam znao kako se preziva. Vukić mi jedan dan kaže iz koje je porodice moja Iva. Zvonimir Vukić, nas dvojica smo bili zajedno u Šahtjoru. Priđe mi jednom i pita me: 'Je li, bre, s kim se ti to zabavljaš? Zvao me jedan prijatelj da me pita za tebe.' Pitam - koji prijatelj. Kaže, otac tvoje devojke. Pitam, ko joj je otac?! Kaže, kako ne znaš, to je ćale Stefana Babovića (Milija Babović, biznismen, op. a.), oni su svi iz Partizana! Reko', ko, bre, iz Partizana, kakav Partizan?! Onda je okrenem i pitam je: 'Je li, bre, što mi ne kažeš da si grobarka?!' Ma, ni mene ni nju to nije interesovalo, samo smo se dobro zezali. Sa Ivom postaje ozbiljno kad ona završava svoje studije. Već na početku sam joj rekao da to mora tako, jer ona treba da završi fakultet u Londonu, a ja ugovor u Šahtjoru. Znam da bih se mnogo vezao za nju da je došla kod mene u Donjeck, jer sam bio u inostranstvu, da je došla, prekinula bi studije. Sigurno! A ja to nisam želeo. Kad sam video da ona hoće sve da batali zbog mene, to nisam dozvolio, iako sam želeo da živi sa mnom.
Pročitajte još
Letovanje u Grčkoj, na Kritu i u Atini, odredilo je njihovu sudbinu.
- Proveli smo zajedno 30 dana. Sami! Mene su mnogi pitali da li sam normalan, kako mogu s devojkom da budem toliko vremena sam. A meni lepo! Prelepo!Tu smo videli da se slažemo, da smo jedno za drugo. Počeli smo da živimo zajedno. Bili smo na jednoj svadbi, kod mog sada nažalost pokojnoj druga Dekija i njegove Bojane. On je tada rekao Ivi, koja devojka mene odvede na more samog, ja ću se tom devojkom oženiti. Tada nisam znao da su ona i Deki pričali o meni. Uspela je da me odvede na more i tu sam znao da je to - to.
I prosidba je bila neočekivana.
- Bili smo na svadbi i ja sam joj rekao da bih voleo da se uzmemo. Ona me pita kad, ja kažem - odmah! Ona opet: 'Je l' hoćeš?!' Ja: 'Hoću!' 'Ajde, zovi tatu!', kaže mi. I ja okrenem ćaleta, upalim auto, odem na Dorćol i kažem mu: 'Rešio sam da se ženim! Iva mi je rekla 'da'!' Nas dvoje smo tada napravili pravi potez, iako više nismo zajedno. Mi smo sada najbolji prijatelji, imamo troje dece, koje smo dobili za tri godine i deset meseci.
