- Kada sam bio kafanski pevač, ona je završila školu, došla iz Bosne, prvo smo bili drugari, pa smo onda započeli vezu. Dobili smo dva sina, živeli smo nevenčano. Ona je meni pomogla, rekla mi je da je bolje da nađem stan u Beogradu, da ne bih putovao do kafane i do studija, ja sam razmišljao, šta ću u Beogradu. Zarađivali smo puno novca, mislim da sam više para zarađivao kao kafanski pevač, nego kao zvezda. Ja sam uvek bio šef, brinuo se o razglasu, o svemu, ako nisi adekvatno obučen ne možeš da pevaš, ako nisi odgovoran gazda ti kaže da više ne dolaziš.
- Moja žena je bila super lik, možda je i zbog mene umrla, ja sam bio budala u to vreme. Neodgovoran sam bio prema sebi, žao mi je što se sve to tako desilo. Od kad se razbolela ja sam bio pored nje stalno, nisam mogao da joj pomognem, umrla je od karcinoma. Tu bolest niko nije preživeo, tako je možda moralo da bude. Teško je bilo živeti sa mnom.
Iz vanbračne zajednice Vujić ima dva sina.
- Mlađi se zove Nemanja, a stariji Bojan. Bili su mali kada je supruga preminula, to je bilo nevreme u glavi, a onda me pitaju ‘hej, gde si, nema te’. Tada sam prestao da pijem jer me je žena zamolila, rekla mi je ‘ti si dobar, ali si za sebe najgori, obećaj mi da nećeš da piješ’. Ono što mi je rekla tako mi se dešavalo i dešava mi se u životu.
Pevač je govorio i o podizanju svojih naslednika.
Pročitajte još
- Ima tu dosta grešaka, detetu treba i otac i majka. Ja sam putovao po turnejama, po tri meseca, pa šest i to su sve veliki nedostaci. Supruga je morala da radi, a ja sam morao da ih skućim od tih para. Da sam imao sponzore možda bih drugačije živeo, možda bih ranije pravio koncert.
Vujić ne krije da mu nije bilo lako da smogne snage da posle smrti supruge izađe na scenu.
- Jako teško, jedno vreme me nigde nije bilo, mogu da kažem da sam pobedio opet sebe. Morao sam da nastavim da živim, pomognem deci, jer šta bih onda uradio, ništa.
(Nova)