Po crkvenim kanonima slavu čine hleb, kolač, umešen s vodicom koju je sveštenik osveštao nekoliko dana pre slave, kuvano žito, sveća od čistog voska koji simbolizuje marljivost i čistotu, crveno vino - krv Hristova i malo ulja, da se zapali kandilo. I molitva, pre svega svecu, zaštitniku porodice, uz izučavanje i poređenje njegovog života i dela sa sopstvenim.
Slavska sveća
Za slavu treba kupiti veću voštanu sveću, koja se postavlja u svećnjak i posebno ukrašava. Pali se na dan slave, pre sečenja kolača. Sveća i njen plamen simbolizuju svetlost nauke Hristove.
Slavski kolač
Dan pre slave, priprema se slavski kolač od čistog pšeničnog brašna, u koji se dodaje malo bogojavljensike i osveštane vodeice. Kolač se ukrašava raznim ukrasima od prostog testa (brašno i voda). Na centralnom delu najčešće je ukras sa simbolom ISHS koji znači Isus Hristos pobeđuje. Foto: Profimedia
Slavski kolač zapravo simbolizuje Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, članovi porodice uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
Slavsko žito
Dan pred slavu, priprema se slavsko žito. Žito se sprema od čistog zrna pšenice u čistoj vodi. Zatim se cedi i melje, a radi lepšeg ukusa, dodaju se mleveni orasi i mleveni šećer. Slavsko žito se zatim prebacuje u činiju, lepo se oblikuje i ukrašava orasima i suvim voćem. Prilikom osveštavanja kolača, nosi se i žito - u sredinu se stavlja i pali svećica, žito se takođe preliva vinom u obliku krsta, a zatim se svećica vadi. Na njeno mesto možete da stavite neki cvet.
Žito prvo uzimaju članovi porodice, a zatim gosti. Služi se sa čašom crnog vina i vodom.
Prema tradiciji, žito služi domaćica ili ćerka, a nosi ga na poslužavniku zajedno sa čašom vina i čistim kašičicama. Ipak, vino nije neophodno, jer je žito njime već preliveno, pa se može nositi voda.
Slavsko žito se kuva i prinosi u slavu Božiju i čast svetitelja koji se proslavlja, za zdravlje i napredak porodice, kao i za uspomene na preminule pretke. Pšenica je u hrišćanstvu simbol večnog života - smrti ili vaskrsenja, jer kada se seje, zrno pšenice umire i klija, ali se iz njega rađa novi život koji donosi stostruki rod.
U nekim krajevima Srbije postoji verovanje da se žito ne sprema za sve slave, na primer za slavu Svetog Arhangela Mihaila. Međutim, to je novi običaj, jer se nekada žito pripremalo za svaku slavu jer se veruje da su svi sveci živi.
Foto: Shutterstock
Slavska trpeza
Prema starim običajima slava ne mora da podrazumeva bogatu trpezu, već duhovnu svečanost, što je danas najčešče zaboravljeno. Slavska trpeza treba da bude pripremljena sa ljubavlju za članove porodice i drage ljude. Prema tradiciji, za obred slave potrebni su slavski kolač, žito, sveća i crveno vino, a sve ostalo je čin slavlja i treba da bude po mogućnosti i želji.
Prema verovanju, kada se slava proslavlja sredom, petkom ili za vreme posta, priprema se posna praznična gozba na kojoj je glavno jelo najčešće riba.
(Ona.rs)
Pročitajte još
BONUS VIDEO:
