Kada brzo jedemo, osim što hrana ostaje nedovoljno razložena, takođe gutamo mnogo vazduha, što može da izazove gasove i nadutost.
Međutim, pre svega, posledica brzog jedenja može da bude veliki osećaj neprijatnosti, problemi s varenjem i pojava refluksa ili gorušice, simptoma prilikom kog dolazi do svojevrsnog vraćanja hrane i želudačanih sokova iz želuca natrag u jednjak.
Probava počinje već u ustima i kada jedemo prebrzim tempom hrana ne stigne da se razloži na sitnije delove i pravilno svari, pa učestalo brzo jedenje može da uzrokuje njeno vraćanje.
Foto: Profimedia
Hranu je pre gutanja potrebno dobro prožvakati, a koliko puta ćemo jedan zalogaj prožvakati zavisi od toga koju hranu jedemo i od veličine zalogaja. Dakle, to može da bude tri, pet, sedam, deset puta.
Pročitajte još
Foto: Arhiva Novosti/Nikola Fifić
Još jedan problem prebrzog jedenja koji može da uzrokuje gojenje je taj što pojedemo više nego što nam zapravo treba da bismo bili siti.
Kada hrana uđe u usta, telo signalizira probavnom traktu da je hrana na putu, a kada pojedemo dovoljno, želudac signalizira mozgu da je vreme da prestanemo da jedemo.
Međutim, ako jedete prebrzo, propustićete te signale, ali ako usporite, mozak će imati dovoljno vremena da primi signale i da prestanete da jedete kada shvatite da ste siti. Istraživanja su takođe otkrila da ljudi koji jedu sporije unose manje kalorija i duže se osećaju sitima.
BONUS VIDEO:
