Naime, kako je Laušević otkrio, jednog dana ga je pozvao Štimac, koji je takođe živeo u Americi kao i on, i predložio mu da idu na audiciju za snimanje filma. Tada mu je rekao:
- Ne znam mnogo. Samo da je producent Spajk Li i da igra Deni Glover. Poznajem Linu Tod, koja je kasting direktor. Ona me je i pozvala. Trebaju im dva glumca za likove sa naših prostora.
Laušević je u knjizi opisao kako je izgledala audicija: Slavko i ja dobijamo dve stranice teksta, pogledamo se, naglo uozbiljeni. NJemu su namenili lik Šaćirija, a ja dobijam "Blerima". Nije problem u albanskim likovima, već što pričaju razne gadosti o Srbima.
- Ma, neću ja ovo - poverava mi se Slavko.
Pročitajte još
Zagrlih ga i nešto mu tiho rekoh. Kao nagradu, istog trena dobijam prepoznatljivi, najneviniji osmeh jugoslovenskog filma.
Prođosmo mi jedan krug. Upoznasmo se i sa nekim asistentima koji su brže-bolje krenuli da se po internetu raspituju o našim filmskim biografijama.
Gledaju nas u neverici. Prođosmo i drugi krug i saopštavaju nam - da smo dobili uloge.
- Lepo, ali mi nećemo da igramo - gotovo uglas odgovaramo Slavko i ja. LJudi nas gledaju izbezumljeno. Objašnjavamo da su u pitanju etički razlozi.
- Znala sam da su Srbi lud narod, ali ovo je nešto najluđe što sam dosad čula. Vi ste ovde nekoliko sati i superiorno ste uradili sve što se tražilo od vas i sad odbijate! Pa, što ste uopšte počinjali audiciju? - pitali su organizatori.
- Volimo da hodamo po ogradama mostova - priznadoh.
- Hajde da prenoći, pa nam javite sutra. Ovo je produkcija Spajka Lija, vi ste obojica velike zvezde na Balkanu, ali ovde malo ko zna za vas. Pogotovu za tebe, Žarko. Ovo ti može biti sjajna odskočna daska - rekli su im oni.
- Ja se radije ne bih zaletao na tu antisrpsku dasku - rekao je Žarko.
- Ne bih ni ja, hvala vam - sa svojim osmehom dodade Slavko.