Kako pišu Nezavisne, recept za dug život, Milovan, koji je rođen 20. novembra 1920. godine, nema ili ga samo barem njima nije otkrio.
Da voli da radi i u ovim godinama ne krije, a na pitanje šta bi poručio ljudima da rade kako bi doživeli njegove godine Milovan kroz smeh odgovara: "Neka ne rade ništa".
Milovan je rastao uz još 13 braće i sestara, a on ima tri ćerke. Takođe, ima četvoro unučadi, troje praunučadi i dvoje čukununučadi.
Iako kažu da se želje, koje se zamisle prilikom duvanja svećica, ne otkrivaju, on je otkrio šta je poželeo.
- Poželeo sam da mogu da hodam i da se krećem i da gledam kako radite - rekao je Milovan.
Pročitajte još
Ističe da kod doktora i ne ide često, a prisećajući se prošlih vremena, dok su ga i zdravlje i noge služile, radio je po selu. Vršio i skupljao ljudima žito. Ni sada, kada je prešao 100. godinu, od posla ne odustaje, pa njegovi najbliži kažu da ujutru Milovan ode do koka, a ponekad uzme i sekiru i napravi koje drvo za potpalu.
- Sad ne mogu Bog zna šta raditi. Ne mogu me noge držati četiri-pet sati da stojim i radim. Zabole me kolena, pa moram da sednem. Pre sam voleo da radim, ali sada nisam kadar. Ne radim teškog posla, nemam snage - ističe Milovan za "Nezavisne novine".
Ne seća se prve penzije
U penziji uživa dugo, ali koliko tačno, nije se mogao da se seti.
- Boga mi, ne znam ti reći koliko sam u penziji - kaže Milovan, a prijatelji koji su bili na proslavi ističu da penziju prima još od kada je Tito umro.
Milovanova desna ruka je najmlađa ćerka Slavica Budiša i njena porodica koja i bude s njim, a kako priča za "Nezavisne novine" Milovan je još pokretan i pronađe sebi još koji poslić koji može da obavi.
- Ja sam sa njim tu stalno. Svaki njegov savet nam je dobro došao, naučimo nešto, da imamo iskustvo iz života. Nekada nas malo i kori, ali i to je dobro - priča Slavica kroz smeh.
U svemu im pomažu i drugi članovi porodice, među njima Milovanov unuk, sestra, sestrić, jer su blizu, pa pritrče u pomoć kada nešto zatreba.
Slavica priča da Milovan ne voli zimu, jer su tada dani kraći, a vreme hladnije, pa deda Milovan ne može da izađe u dvorište.
- Kada je toplije vreme, izađe pa sedi pred kućom, šeta i uvek neko prođe. Tu je autobuska stanica pa neko sa njim popriča. Sada je hladnije vreme i dan je kraći pa mu je malo dosadno. Ima televizor, ima radio koji upali, pa sluša muziku, gleda vesti - ističe Slavica.
Na proslavi rođendana bio je i najstariji Milovanov unuk Goran Dukić koji kaže da ga deda uvek savetuje da se druže, obilaze, zapevaju, ali i popiju.
Na 104. rođendanu u gostima su mu bili sestra, porodica, mnogi prijatelji, kao i predstavnici Gradskog udruženja penzionera Banjaluka, a kako ističe Zoran Ćetković iz ovog udruženja, ovakvi rođendani nisu česti.
- Posetili smo našeg najstarijeg penzionera u Gradskom udruženju penzionera Milovana Grbića koji proslavlja 104. rođendan i mi smo došli sa skromnim poklonom da ga obiđemo i da mu poželimo zdravlje i sreću - rekao je Ćetković za "Nezavisne novine".
BONUS VIDEO:
