Како пишу Независне, рецепт за дуг живот, Милован, који је рођен 20. новембра 1920. године, нема или га само барем њима није открио.
Да воли да ради и у овим годинама не крије, а на питање шта би поручио људима да раде како би доживели његове године Милован кроз смех одговара: "Нека не раде ништа".
Милован је растао уз још 13 браће и сестара, а он има три ћерке. Такође, има четворо унучади, троје праунучади и двоје чукунунучади.
Иако кажу да се жеље, које се замисле приликом дувања свећица, не откривају, он је открио шта је пожелео.
- Пожелео сам да могу да ходам и да се крећем и да гледам како радите - рекао је Милован.
Прочитајте још
Истиче да код доктора и не иде често, а присећајући се прошлих времена, док су га и здравље и ноге служиле, радио је по селу. Вршио и скупљао људима жито. Ни сада, када је прешао 100. годину, од посла не одустаје, па његови најближи кажу да ујутру Милован оде до кока, а понекад узме и секиру и направи које дрво за потпалу.
- Сад не могу Бог зна шта радити. Не могу ме ноге држати четири-пет сати да стојим и радим. Заболе ме колена, па морам да седнем. Пре сам волео да радим, али сада нисам кадар. Не радим тешког посла, немам снаге - истиче Милован за "Независне новине".
Не сећа се прве пензије
У пензији ужива дуго, али колико тачно, није се могао да се сети.
- Бога ми, не знам ти рећи колико сам у пензији - каже Милован, а пријатељи који су били на прослави истичу да пензију прима још од када је Тито умро.
Милованова десна рука је најмлађа ћерка Славица Будиша и њена породица која и буде с њим, а како прича за "Независне новине" Милован је још покретан и пронађе себи још који послић који може да обави.
- Ја сам са њим ту стално. Сваки његов савет нам је добро дошао, научимо нешто, да имамо искуство из живота. Некада нас мало и кори, али и то је добро - прича Славица кроз смех.
У свему им помажу и други чланови породице, међу њима Милованов унук, сестра, сестрић, јер су близу, па притрче у помоћ када нешто затреба.
Славица прича да Милован не воли зиму, јер су тада дани краћи, а време хладније, па деда Милован не може да изађе у двориште.
- Када је топлије време, изађе па седи пред кућом, шета и увек неко прође. Ту је аутобуска станица па неко са њим поприча. Сада је хладније време и дан је краћи па му је мало досадно. Има телевизор, има радио који упали, па слуша музику, гледа вести - истиче Славица.
На прослави рођендана био је и најстарији Милованов унук Горан Дукић који каже да га деда увек саветује да се друже, обилазе, запевају, али и попију.
На 104. рођендану у гостима су му били сестра, породица, многи пријатељи, као и представници Градског удружења пензионера Бањалука, а како истиче Зоран Ћетковић из овог удружења, овакви рођендани нису чести.
- Посетили смо нашег најстаријег пензионера у Градском удружењу пензионера Милована Грбића који прославља 104. рођендан и ми смо дошли са скромним поклоном да га обиђемо и да му пожелимо здравље и срећу - рекао је Ћетковић за "Независне новине".
БОНУС ВИДЕО:
