Stanovnici ovog sela vodili su uobičajen, miran život sve dok 1943. godine nisu došli Nemci sa saveznicima. Narod nije znao šta se dešava, nije znao ni za strašni Jasenovac, mislili su da će vojnici otići, da su došli zbog nekog drugog zadatka.
Nažalost, nada ih je izdala kada su u naletu odmazde, u jesen 1943. na ulazu u selo Nemci i ustaše spalili su u kući nepokretnog dečaka, a potom žene, decu i starce zatvorili u crkvu. Tog kobnog novembra je najviše stradalo dece i starih, negde su stradale cele porodice.
Mnogi se pitaju šta je razlog ove tragedije u crkvi Svetog Đorđa u Ležimiru? Strašnog 27. novembra 1943. godine u Ležimiru je posle jednog okršaja Nemaca sa partizanima u neposrednoj blizini sela i likvidacije nekoliko za Sremsku Mitrovicu značajnih nemačkih vojnika i nižih oficira, okupator je rešio da se osveti ustaničkom selu. Na dan Svetog Jovana Zlatoustog, 26. novembra, potpomognuti ustašama, Nemci sa 30 tenkova okružuju selo i počinju sa granatiranjem i paljenjem domova. Celo selo koje je po poslednjem doratnom popisu brojalo oko 4.000 stanovnika našlo se u panici. Oni koji nisu mogli da pobegnu ka centru, gde se nalazi Crkva, bili su ubijani na licu mesta, a nemali broj njih, starih, nemoćnih i bolesnih, bio je i živ spaljen.
Foto: Printskrin/Srpski Sion
Kada se proveravao spisak žrtava kojih je bilo oko 96, međi njih 19, bili su mladi starosti od dve do 18 godina. Stradali su 27. novembra 1943. miniranjem crkvenog tornja koji se obrušio na narod nateran u crkvu. Do kraja rata sve je ostalo nedirnuto. Kada se mesto oslobodilo, ostaci mučenika su bili sahranjeni. Crkva je obnovljena tek između 2008. i 2015. godine i oslikana prizorima stradanja. Neki od njih su uspeli da se spasu. Posle ovog, stanovnici Ležimira su izgubili veru u Boga, neki su ga čak i osuđivali zbog toga što nije spasao narod. Godinama nisu išli u crkvu. Nekoliko godina kasnije su počeli da idu u crkvu i na liturgiju kada su žrtve počele da se pominju.
Foto: Printskrin/Srpski Sion
Danas u hramu Svetog Đorđa u Ležimiru postoji ikona Ležimirskih mučenika koju je po blagoslovu uradio
Pročitajte još
Oni koji su preživeli, svedočili su o strašnom stradnju ljudi iz ovog divnog mesta.
Paroh crkve, Miloš Marković istakao je da proces kanonizacije već započet i da će se crkva na taj način odužiti ležmirskim mučenicimam ili kako ih meštani već zovu Svetim ležimirskim mučenicima. Tokom svake liturgije spominjemo naše stradale ležimirske mučenike. Osim Miloša, za održavanje sećanja na mučenike i predlog za njihovu kanonizaciju zaslužan je i protojerej stavrofor, Jovan Milanović, rektor Karlovačke bogoslovije.
Foto: Printskrin/Srpski Sion
Da se žrtve ne zaborave, na ovom hramu biće urađeno spomen obeležje - bronzana ploča sa likom ubijene dece, simbol stradanja Svetih ležimirskih mučenika.
Foto: Printskrin/Srpski Sion
BONUS VIDEO:
