Становници овог села водили су уобичајен, миран живот све док 1943. године нису дошли Немци са савезницима. Народ није знао шта се дешава, није знао ни за страшни Јасеновац, мислили су да ће војници отићи, да су дошли због неког другог задатка.
Нажалост, нада их је издала када су у налету одмазде, у јесен 1943. на улазу у село Немци и усташе спалили су у кући непокретног дечака, а потом жене, децу и старце затворили у цркву. Тог кобног новембра је највише страдало деце и старих, негде су страдале целе породице.
Многи се питају шта је разлог ове трагедије у цркви Светог Ђорђа у Лежимиру? Страшног 27. новембра 1943. године у Лежимиру је после једног окршаја Немаца са партизанима у непосредној близини села и ликвидације неколико за Сремску Митровицу значајних немачких војника и нижих официра, окупатор је решио да се освети устаничком селу. На дан Светог Јована Златоустог, 26. новембра, потпомогнути усташама, Немци са 30 тенкова окружују село и почињу са гранатирањем и паљењем домова. Цело село које је по последњем доратном попису бројало око 4.000 становника нашло се у паници. Они који нису могли да побегну ка центру, где се налази Црква, били су убијани на лицу места, а немали број њих, старих, немоћних и болесних, био је и жив спаљен.
Фото: Принтскрин/Српски Сион
Када се проверавао списак жртава којих је било око 96, међи њих 19, били су млади старости од две до 18 година. Страдали су 27. новембра 1943. минирањем црквеног торња који се обрушио на народ натеран у цркву. До краја рата све је остало недирнуто. Када се место ослободило, остаци мученика су били сахрањени. Црква је обновљена тек између 2008. и 2015. године и осликана призорима страдања. Неки од њих су успели да се спасу. После овог, становници Лежимира су изгубили веру у Бога, неки су га чак и осуђивали због тога што није спасао народ. Годинама нису ишли у цркву. Неколико година касније су почели да иду у цркву и на литургију када су жртве почеле да се помињу.
Фото: Принтскрин/Српски Сион
Данас у храму Светог Ђорђа у Лежимиру постоји икона Лежимирских мученика коју је по благослову урадио
Прочитајте још
Они који су преживели, сведочили су о страшном страдњу људи из овог дивног места.
Парох цркве, Милош Марковић истакао је да процес канонизације већ започет и да ће се црква на тај начин одужити лежмирским мученицимам или како их мештани већ зову Светим лежимирским мученицима. Током сваке литургије спомињемо наше страдале лежимирске мученике. Осим Милоша, за одржавање сећања на мученике и предлог за њихову канонизацију заслужан је и протојереј ставрофор, Јован Милановић, ректор Карловачке богословије.
Фото: Принтскрин/Српски Сион
Да се жртве не забораве, на овом храму биће урађено спомен обележје - бронзана плоча са ликом убијене деце, симбол страдања Светих лежимирских мученика.
Фото: Принтскрин/Српски Сион
БОНУС ВИДЕО:
