U decembru Srpska Pravoslavna Crkva proslavlja niz praznika koji se od pamtiveka poštuju u narodu.
Foto: Printskrin
Sveti Nikola
19. Decembar. 2024.
Sveti Nikola je najveća srpska slava i uobičajeno se kaže pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste". Sveti Nikola se smatra zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, moreplovaca i putnika.
Rođen je na početku četvrtog veka nakon Hrista u azijskom delu Turske, u pokrajini Likiji. NJegovi roditelji su bili imućni, ali on to nije koristio. Prema svim legendama i postojećim podacima, Nikola je oduvek bio vrlo skroman, ali i ponizan, što se ogledalo u njegovim dobrim delima za života.
Hrišćani veruju da je Sveti Nikola čudotvorac i da se mnoga čuda dešavaju kraj njegovih moštiju iz kojih neprestano izbija sveto miro, kojim se leče bolesnici.
Pročitajte još
Svojim čudesnim moćima Sveti Nikola pomaže svakom ko mu se obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji. Prema predanju iz naših krajeva, upravo je Sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom.
Foto: Vikipedija
Život mu je obeležila smrt oba roditelja od kuge. Umesto da na sebe i svoje užitke potroši porodični novac, Nikola je počeo da hrani i poslužuje svoje komšije, a istu tradiciju nastavio je i na svojim putovanjima. Rasprodao je sve bogatstvo i trošio kako bi pomogao siromašnima.
Postao je biskup u turskom gradu Miri, gde je bio sve do svoje smrti, a tamo je i sahranjen. Ipak, njegove mošti su premeštene u italijanski Bari, nakon što su glasine o njegovoj dobroti i plemenitim delima stigla do Italije. Kosti su "preuzeli" italijanski moreplovci, a benediktanski opat naručio je izgradnju crkve u kojoj bi se kosti mogle dostojno sačuvati. Kasnije je papa Urban II posebno posvetio tu baziliku Svetom Nikoli.
Kosti nisu dugo izdržale, bar u krutom stanju. Naime, kosti svetog Nikole navodno su se rastopile, a tečnost su skupili u posudu koju i dan danas nose posebno uzdignutu na službi u Bariju, na dan ovog sveca.
Običaji
Na Svetog Nikolu, prema verovanju, ne valja raditi bilo kakve kućne poslove.
Običaj je da se na Nikoljdan sadi pšenica kako bi izrasla do Božića. Narod veruje da na Svetog Nikolu valja darivati decu, pa se potrudite da sve mališane u kući obradujete nekim poklonom, orasima, jabukama, slatkišima...
Postoje i verovanja da na Nikoljdan nerotkinje treba de se mole Svetom Nikoli, a ponegde je i zabranjeno obavljanje takozvanih ženskih ručnih radova.
Duh pomaganja i darivanja siromašnih, koji je bio smisao i životno opredeljenje svetog Nikole, pa i sutra treba darivati one koji nemaju i pomoći im. Zato je tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.
Materice
29. Decembar. 2024.
Materice su najveći hrišćanski praznik majki i žena u našem narodu. Kao što su roditelji prošle nedelje vezivali decu, tako danas mališani vezuju svoje majke.
One se odvezuju poklonima, koji mogu biti i skromni, poput bombone ili jabuke.
Foto: SPC
Običaj "vezivanja" i "odvezivanja" potvrđuje neraskidivu vezu svih članova porodice i simboliše čvrste porodične veze, slogu i mir.
Vezuju se i žene u okruženju – komšinice, tetke, bake. Sprema se svečani, zbog Božićnog posta, posni ručak, koji okuplja celu porodicu.
Kao i krsne slave i ovi praznici su jedinstvene naše svetkovine.
Materice su, kao nekada, i danas prilika da se obraduju siromašna ili deca bez roditelja.
U dubljem, crkvenom kontekstu, praznici Detinci, Materice i Očevi ne povezuju samo tu jednu generaciju, nego sve generacije roditelja, majki i dece unazad. To povezivanje seže do najdaljih, najstarijih vremena biblijske istorije kada se sećamo svih velikih žena iz predhrišćanskih i hrišćanskih vremena.
