У децембру Српска Православна Црква прославља низ празника који се од памтивека поштују у народу.
Фото: Принтскрин
Свети Никола
19. Децембар. 2024.
Свети Никола је највећа српска слава и уобичајено се каже пола Србије слави, а друга половина иде у госте". Свети Никола се сматра заштитником деце, учених људи, трговаца, морепловаца и путника.
Рођен је на почетку четвртог века након Христа у азијском делу Турске, у покрајини Ликији. Његови родитељи су били имућни, али он то није користио. Према свим легендама и постојећим подацима, Никола је одувек био врло скроман, али и понизан, што се огледало у његовим добрим делима за живота.
Хришћани верују да је Свети Никола чудотворац и да се многа чуда дешавају крај његових моштију из којих непрестано избија свето миро, којим се лече болесници.
Прочитајте још
Својим чудесним моћима Свети Никола помаже сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Према предању из наших крајева, управо је Свети Никола повратио вид слепом српском краљу Стефану Дечанском.
Фото: Википедија
Живот му је обележила смрт оба родитеља од куге. Уместо да на себе и своје ужитке потроши породични новац, Никола је почео да храни и послужује своје комшије, а исту традицију наставио је и на својим путовањима. Распродао је све богатство и трошио како би помогао сиромашнима.
Постао је бискуп у турском граду Мири, где је био све до своје смрти, а тамо је и сахрањен. Ипак, његове мошти су премештене у италијански Бари, након што су гласине о његовој доброти и племенитим делима стигла до Италије. Кости су "преузели" италијански морепловци, а бенедиктански опат наручио је изградњу цркве у којој би се кости могле достојно сачувати. Касније је папа Урбан ИИ посебно посветио ту базилику Светом Николи.
Кости нису дуго издржале, бар у крутом стању. Наиме, кости светог Николе наводно су се растопиле, а течност су скупили у посуду коју и дан данас носе посебно уздигнуту на служби у Барију, на дан овог свеца.
Обичаји
На Светог Николу, према веровању, не ваља радити било какве кућне послове.
Обичај је да се на Никољдан сади пшеница како би израсла до Божића. Народ верује да на Светог Николу ваља даривати децу, па се потрудите да све малишане у кући обрадујете неким поклоном, орасима, јабукама, слаткишима...
Постоје и веровања да на Никољдан нероткиње треба де се моле Светом Николи, а понегде је и забрањено обављање такозваних женских ручних радова.
Дух помагања и даривања сиромашних, који је био смисао и животно опредељење светог Николе, па и сутра треба даривати оне који немају и помоћи им. Зато је традиција да се даривају ораси, лешници, јабуке и слаткиши стављањем у ципеле покрај кревета или у прозоре.
Материце
29. Децембар. 2024.
Материце су највећи хришћански празник мајки и жена у нашем народу. Као што су родитељи прошле недеље везивали децу, тако данас малишани везују своје мајке.
Оне се одвезују поклонима, који могу бити и скромни, попут бомбоне или јабуке.
Фото: СПЦ
Обичај "везивања" и "одвезивања" потврђује нераскидиву везу свих чланова породице и симболише чврсте породичне везе, слогу и мир.
Везују се и жене у окружењу – комшинице, тетке, баке. Спрема се свечани, због Божићног поста, посни ручак, који окупља целу породицу.
Као и крсне славе и ови празници су јединствене наше светковине.
Материце су, као некада, и данас прилика да се обрадују сиромашна или деца без родитеља.
У дубљем, црквеном контексту, празници Детинци, Материце и Очеви не повезују само ту једну генерацију, него све генерације родитеља, мајки и деце уназад. То повезивање сеже до најдаљих, најстаријих времена библијске историје када се сећамо свих великих жена из предхришћанских и хришћанских времена.
