Zbog klimatskih promena, poslednjih nekoliko zima obeležile su gotovo prolećne temperature čak i za sam doček Nove godine, zbog čega pravi snežni pokrivač 31. decembra pamte samo srednje i starije generacije, jer i kada ga je bilo poslednji put njegova visina nije bila ni približna visini snežnog pokrivača iz druge polovine 20. veka.
Meteorolog Slobodan Sovilj, načelnik Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem, rane najave i upozorenja u Republičkom hidrometeorološkom zavodu, da smo, prema statističkim podacima, sneg i snežni pokrivač u Beogradu i u većini nižih predela tokom novogodišnje noći poslednji put imali na prelazu iz 2014. u 2015. godinu.
Poslednjih godina sneg je izostao čak i na planinama zbog izuzetno visokih temperatura za vreme novogodišnjih praznika.
Foto: Profimedia
"Nekada smo svaku treću Novu godinu dočekivali uz sneg. Najviše ga je bilo na prelazu iz 1953. u 1954. godinu, oko 30 centimetara, ali je prosečna visina ipak manja, 8 - 9 centimetara. Poslednjih decenija primetan je trend smanjenja visine snežnog pokrivača koji je posledica sve toplijih zima", kaže Slobodan Sovilj.
Prema njegovim rečima, nakon 2000. godine, sneg je osmotren samo tokom šest novogodišnjih noći, odnosno prilikom dočeka: 2002. godine, 2003, 2008, 2009, 2011. i 2015. godine. Tokom tih dočeka snežni pokrivač je bio prosečne visine oko 5 centimetara, što je znatno manje u odnosu na statističke podatke iz druge polovine 20. veka.
Pročitajte još
Za deset godina samo četiri puta je padao sneg za Božić
Poslednji Božić sa snegom bio je 2019. godine kada je izmereno 15 centimetara snega. Nakon 2000. godine to je Božić sa najviše snega u Beogradu.
"Godine 2017. godine bilo je tri centimetara snega, 2016. godine šest centimetara, 2015. godine četiri centimetara, a u periodu od 2010-2014. godine za Božić nije osmotren snežni pokrivač", kaže Slobodan Sovilj.
Foto: Shutterstock
U kojim gradovima možemo očekivati sneg za Novu godinu i Božić
U RHMZ kažu da prognoza snežnih padavina spada u kratkoročne i srednjoročne prognoze vremena za 7 do 10 dana unapred. Ipak, činjenica je da će zbog trenda opšteg porasta temperature, u nižim predelima sneg padati sve ređe, kao i da će se kraće zadržavati.
- Primera radi, u Beogradu je u drugoj polovini XX veka u proseku osmatran 31 dan sa snežnim pokrivačem. Poslednjih godina ta je vrednost prepolovljena i ima tendenciju daljeg smanjenja. Svako pravilo ima izuzetak i to, naravno, ne znači da se više nikada neće pojaviti hladni talas sa dosta snega, već da će takvi prodori biti sve ređi. Kako se procenjuje da će temperatura ove zime biti za oko +1 stepen iznad proseka, to znači da će na području Vojvodine, Beograda, ali i u nižim predelima koji se nalaze južno od Save i Dunava dominantniji tip padavina biti kiša, dok će sneg češće padati samo u brdsko-planinskim oblastima zapadne, južne i jugoistočne Srbije – kaže Sovilj
Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
Najhladniji i najtopliji doček i Božić u istoriji merenja
Prema podacima RHMZ, najhladniji 31. decembar u Beogradu zabeležen je 1923. godine sa temperaturom od -16.5 stepeni ujutro do -7.3 stepeni u toku dana. Najhladniji 1. januar u Beogradu zabeležen je 1891. godine sa temperaturom od -16.6 stepeni ujutro do -7.2 u toku dana.
Najtopliji 31. decembar u Beogradu bio je 2009. i 2022. godine kada je izmereno 18.2 stepeni, dok je najtopliji 1. januar bio 2023. godine sa čak 18.5 stepeni. Prosečna minimalna temperatura za period 31. decembar - 01. januar u Beogradu iznosi od -1.9 do -1.5 stepeni, dok je srednja maksimalna vrednost 4.4 stepeni.
(Blic.rs)
BONUS VIDEO:
